IGRA JE VEČNA
samo naše igre nemaju kraja
kroz trepavice gledam u mesec
kroz usta kušamo zvezde
u tvojim rukama sunce
slažem neizgovorene reči
stari grci mi se u lice smeju
vatre olimpijske plamte
duboko u nama
neredi
REVOLUCIJA
Noć je zaudarala na lepljiva trošna tela
Grad je mirisao na najfiniji pakao
Rekla si da prezireš podele
Klasne
Partijske
Verske
Rekao sam da volim način na koji sve razumeš
Bili su to poslednji dani oktobra
Poslednji dani tebe i mene
Doživeo sam najveću sreću
Proživeo sam najlepšu noć
Šaputala si:
Ovo je naša oktobarska revolucija!
Ćutao sam i smejao se
Znao sam kad pređem kilometre
Nikad više neću biti tvoj
…
Revolucionari ne poznaju sreću
POSTANJE
stidljivo se svlačila
skidajući sa sebe
tugu i strahove
braneći se čistim stidom
putem antičkih grešnika
usred postanja sveta
tražila si spas u umetnosti
hrabrost časno si krala
a spasenje nikad dodirnula nisi