ADA IMA SE ŠTO ČINJET
(mojoj babi Cetinjanki)
NEMAM TI KAD
depresije
OČI MILE
ĐE JAD
DA SE (S)KRIJE
to je luksuz, mili Bože
NE ZNAŠ ŠTO ĆEŠ PRIJE
‘vataj mamu s nožem
vuci tatu/klonove
ispunjavaj tetkine ambicije
budi jaka, vedra, hrabra, lepa, prijatelj
diži
svoje/tuđe potomke
uza sve to niži
rečenice
stihove
ne ispuštaj san
koliko ti sati ima dan
dan te j..o, bre
(eto mi i pitome Šumadije)
kad će više ta NOĆ SKUPLJA VIJEKA
pasti
kad ćeš jednom sebe spasti
A BESVEGA, NE
no rest for the wicked*
odgovorne
za sve druge orne
reka više reka
nije
kad se ulije
treba neko da dočeka
AVETINJE, jel
(*Ozzy Osbourne)
TRNOVA
u crnom
očima k’o trnom
tamo njima
moja magna mater nije
verovala
(p)osvećenjima
a da jeste, ko to zna
možda bi joj
delovala
moja magna mater nikad
nije porasla
i nisam je spasla
njena ju je nevera pregazila
večno ljutu
k’o lasicu na autoputu
nosim njenu krv na dlanovima
na zidu njen lik
kao podsetnik
da je bolja vera trnom probodena
i krhka k’o pena
i svaka
i takva
nego nikakva
SREĆAN PATCHWORK, DOMAĆINE/CE
kad dovoljno dugo
tišina mi pišti
duboko u glavi
okrene na jugo
samo zaboravi
samo sve poništi
k’o traljavo spremljen ispit
raspetljaj crvenu nit
zakrpa si
zakrpa sam
zar v/nas nije blam
kad neko ne zna šta hoće
al’ neće sve što bi ti
biva, i tom nekom neko
ne da šta bi on(a)
naokolo preko
za svakime zvone zvona
ako moraš biti krpa
budi tenda za kafanu
i jedro za vodu slanu
ne j….i otirač
reči m/ti razgone tamu
plameni su mač
sve to temeljno zatrpaj
bez ijednog retka
nek’ ti nije žao
ne mora biti početka
da bi čovek zagrizao
kraj