(De)nacifikacija Evrope i slava belom čoveku

U svim ratovima najviše stradaju civili, obični ljudi, žene i deca. Rat je sam po sebi tragedija sa mnogo činova, rat ostavlja neizbrisive posledice i ožiljke u nekom društvu posle svog završetka  i  to  traje godinama .

Svaki  rat ima svoje zajedničke žrtve , prva žrtva je istina a druga po pravilu naša ljudskost i empatija. To su žrtve svakog rata.  Uvek dođe trenutak kad mi kao pojedinci u skladu sa našim uverenjeima i idealima, voljno ili nevoljno izaberemo stranu. Izaberemo je jer nema neutralnih strana koliko god mi govorili da je tako, možda možemo da glumimo da ne vidimo ništa i okrećemo glavu pa tako sebe nazovemo neutralnima. Upravo ta naša ljudskot i empatija nas nateraju da izaberemo stranu i onda sahranimo te dve osobine. Prvo stradaju ideali da smo svi ljudi  „po božijem liku stvoreni“  jednaki od krvi i mesa. U svakom ratu isplivaju neke „vrednosti“ koje inače guramo pod tepih u miru, nećemo da ih vidimo ili ih negiramo kao takve kad ih vidimo. Dobri ljudi postanu bolji a loši ljudi postanu najveći ološ.

Pošto se ovaj rat desio „beloj“ Evropi, ispod sveg zla je nekako našao svoj put, rasizam i šovinizam u koji se Evropa kao stara gospođa kune da ga nema. Na udaru se našli svi oni koji ne dele boju kože sa većinom u zaraćenim stranama.

Zbog same medijske histerije dozvoljeno je bukvalno sve. Prvi izveštaji američkog CBS-a  i njihovog dopisnika  Charlie D’Agate kako se ne mogu porediti izbeglice iz Ukrajine sa izbeglicama iz Iraka, Sirije itd. Ukrajinske izbeglice su  „relativno civilizovani i deo su Evrope“ , sam dopisnik se kasnije izvinio za svoju izjavu. Kao i reči jednog dopisnika da u Evropi trenutno ginu : „Mladi ljudi plave kose i plave boje očiju“. Izjava koja pokazuje koliko je trulo sve ispod tog tepiha pod koji guramo ovakve stvari.

Odmah su krenule izjave kako je to „izolovani incident“, kako je dopisnik  bio „emotivan“ u tom trenutku. Međutim kasnije su počeli da se pojavljuju snimci na kojima se vidi kako na železničkim stanicama ne daju ljudima druge boje kože da uđu u vozove koji su namenjeni prevozu izbeglica, negde ih fizički odvajaju od mase. Pa snimci sa graničnih prelaza gde odbijaju da puste u „Evropu“ studente iz Afrike i Bliskog istoka koji beže od rata zajedno sa ukrajinskim izbeglicama.

Informacije koje dolaze do nas su bukvalno jednostrane. Nekako iz želje da čujem i drugu stranu instalirao sam aplikaciju Telegram i ušao u dosta grupa koje predstavljaju obe strane. Delovi Ukrajine u ratnom područiju su bukvalno u bezvlašću, došlo je do poplave snimaka ljudi vezanih za drveće, bandere, ulične svetiljke. Objašnjenje je najčešće da su to lopovi koji su uhvaćeni u krađi a prolaznici ih usput kažnjavaju, udaraju motkama, rukama, kaiševima itd. Neka vrsta ulične pravde u kojoj očigledno svako radi šta hoće i pravda kako hoće svoj postupak, jer bože moj rat je.

Čitajući tako postove i vesti naiđem na fotografiju, tri Romkinje namazane zelenom bojom  koje stoje uz neki zid uz opis: „Ovako treba da se radi sa svim Orcima*“ fotografije dolaze iz Lavova u Ukrajini. Kad sam ušao da pogledam komentare i više fotografija moje razočarenje je bilo samo veće. Devojčice vezane nekim žutim trakama za banderu, okolo ljudi koji to mirno gledaju i fotkaju. Reči koje su napisane za ove tri Romkinje su odraz svega onoga od čega okrećemo glavu i pravimo se da ne postoji. Oni koji komentarišu su svi iz Evrope one stare dobronamerne gospođe koja promoviše jednakost. Predlozi su od toga da ih treba silovati i povešati do toga da ih je trebalo pobiti da drugi i ne znaju. Da bi trebalo od te „gamadi“ očistiti Evropu što pre i da je dobro što je neko krenuo prvi,  jedan je napisao „bar da ih obeležimo bojom da se zna ko su“.

Više me iznenadio profil ljudi koji  to pišu, pošto je dosta njih ostavilo linkove ka socijalnim mrežama i profilima gde se predstavljaju svojim imenom i prezimenom. Neki se predstavljaju kao vrlo liberalni i promovišu vrednosti koje se prilično kose sa njihovim pisanjem. To su obični ljudi koji na svojim socijalnim profilima dele motivacione poruke i pozivaju na mir, fotografije svoje dece, unuka, prijatelja. Nisu u pitanju neki neonacisti koji kače svastike i pozivaju na rat. Onda su potrebni ovakvi događaji da isti ti „obični ljudi“ pozovu na neko vešanje, silovanje i ubijanje.

Opravdanje je uhvaćene su u krađi tj. džeparenju , opravdanje koje ne može da bude izgovor da opravdaju svoj rasizam, mržnju i totalnu dehumanizaciju. Nisam uspeo da saznam šta se do kraja desilo ovim ženama, devojčicama ali verujem ništa dobro. Toliko pogrešnih poruka je poslato sa ovim fotografijama da čovek ne zna odakle bi počeo, zgažena su bukvalno sva prava čoveka i još pređena granica koja vodi direktno u rasizam, mržnju, fašizam.  Poražavajuća istina je da bi se ovo moglo desiti u svakoj evropskoj državi bez izuzetka. Shvatio sam da bi većina ljudi u tim državama okolo stajala fotografisala  i mirno gledala tako nešto. Naša empatija koja je nestane početkom svakog rata može da opravda ovakav događaj, jer odaberemo stranu i ako ta strana čini nešto neljudski to je samo incident. Sudeći po događajima koji su sledili pre toga, ovo nije incident nego nešto „normalno i opravdano“.

Normalo je zgaziti nekome ljudsko dostojanstvo, pravo na život, zgaziti mu sve jer ima drugu boju kože jer je nacionalna manjina i nije deo „našeg“ društva. Onda ubaciti reč tolerancija koja ne znači ništa. Njeno značenje je samo: „ne moraš da voliš ali se pravi da ti ne smeta“. Reč koja je potupno bezvredna i koja se može koristiti da se opravdaju ovakve stvari. Jasno je da će Evropa „tolerisati“ ovakvo ponašanje i ovaj događaj.

Naravno za staru gospođu Evropu su ovo „izolovani incidenti“. Jer gospođa Evropa počiva na ljudskim pravima i poziva na mir. Jeste da ta Evropa trenutno kupuje oružje i dostavlja ga besplatno u ratni krkljanac da bi izjednačila „šanse za mir“ i to vidi kao najbolje rešenje. Jer oružje i krv su poziv na mir, to bi svako od nas trebao danas da zna. Na kraju očigledno je da se denacifikacija Evrope nikad nije ni desila kako smo tvrdili, samo smo problem gurnuli pod onaj truli tepih i tolerišemo njegovo postojanje. Dehumanizacija manjina u Evropi traje godinama i nikad nije prestajala, zato i nalazimo opravdanja za ovakve „incidente“. Kod nas je običaj kad neko umre da se kaže „Slava mu“  i zato Slava Evropi, Slava Belom Čoveku i Slava Miru na koji ona poziva.

*Orcs (Orci)  su zelena čudovšita iz igre Warcraft. Mnogi farbanje vežu porukom ukrajinskih ultra-desničara da su namazani bojom niža vrsta od ljudi, neki farbanje zelenom bojom povezuju sa Zelyonka   napadima  mada je to malo verovatno. U gore navedenim slučajevima je cilj bio pokazati da su namazani zelenom bojom niža vrsta od ljudi. Ukrajinski neo-nacisti Orcima zovu i sve one koji govore ruski jezik.

Željko Cico

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.