PRE NEGO ŠTO
Pre nego što pređeš granicu sna,
Ostani tu, još malo.
Dok ne dogori iskra u mome oku,
I kiša splasne plamen u tvojoj kosi.
Pre nego što odemo u noć
I vidimo Isusa i Judu u istom čoveku,
Još jednom mi stavi lanac od ruku oko vrata
I učini da se osetim najživlje suočen sa smrću.
Pre nego što pređeš granicu bola
I osetiš prazninu mog (ne)prisustva
Oslobodi se straha zbog kojeg
Biraš da odeš,
Biram da ćutim.
MODERNI ATLAS
Osećaš li težinu ljudskih sudbina?
Dok prolaze gradom,okovanog pogleda
Moderni Atlasi, umesto neba
Neki novi teret nose
Vidiš li na stotine Sizifa?
Svakog dana guraju kamen
Ujutru na istom mestu ih čeka
Pa ti zamisli da je Sizif srećan
Prometeju, donesi novu vatru
Ova odveć brzo izgori
I ne boj se orla što svake noći kljuca
Dali smo mu naše oči.
*O ČEMU GOVORIM KADA GOVORIM O TRČANJU
Trčim
Moram da trčim
Bežim već dugo od onoga što me juri
Ali ne odustaje
U korak me prati
Moj korak, težak I umoran
Jer već dugo trčim
Ne smem stati
Vreme je neprijatelj
Radi za druge
A ne za onoga koji trči
Trčim svaki dan
I što dalje odem
Umorniji sam ali I zadovoljniji
Odmakao sam mu dalje
Do sutra…kada ustanem
I opet trčim
Kunem se
Tako mi nogu
Neće me stići
Trčim da bih stigao negde
Gde ću moći, smiren da trčim
Ne iz navike
Već iz potrebe
Trčim
Trčim jer ne želim samo hodam ili ležim do kraja!
*Pesma je inspirisana knjigom Harukija Murakamija „O čemu govorim kada govorim o trčanju”
Đorđe Rabrenović