PISMO
Nerođenoj
Da ti napišem pismo?
Ako ovaj put ostaneš,
ako moja postaneš,
ako u posteljicu koju ti spremam
koren pustiš,
ako me ne napustiš –
pročitaj ga da se setiš sebe
kad sam te samo ja poznavala.
(U sterilnu zgradu sa teškim vratima
ulazim s tobom.
Izlazim sama.
I tako godinama.)
Treba već sada da znaš:
jednom ćemo se rastati.
Ne boj se –
neće se desiti u nedoba.
Na odlasku ću ti pokloniti pismo.
U njemu je san o tebi.
(Moje je telo naduvani balon
bolnog ranjenog tkiva.
Igle su dugačke, stižu do obala moga mraka.)
Da ti napišem pismo?
Da u njemu ispričam želju
pre kalendara, injekcija i ljudi sa maskama?
(Hladna ljigava masa na mojoj koži.
Možda ti srce kuca
u mojoj naduvenoj utrobi.
Možda živiš.)
Ako se ispuni,
ako sa tobom san dosanjam –
nek me se sećaš iz vremena
kad sam te čekala,
pre belog stola i gumenih rukavica.
Pre bola.
Mene dok bdim u doba petlova.
(U sterilnu zgradu sa teškim vratima
ulazim s tobom u srcu.
Izlazim prazna.)
Kruni se suvi papir pod prstima,
prah njegov pada na jeftini linoleum čekaonica.
Ne pamtim adrese bolnica,
ne znam imena ljudi u belim mantilima.
Na kojoj si se zvezdi zanjihala, anđele?
POGLED IZNAD OBLAKA
Čelična krila su razapeta između geografskih dužina
Bela ptica iskri
Ploveći iznad poplavljenih kontinenata
Čija imena znamo iz legendi i starih svitaka
Ovako su izgedali oblaci iznad Ararata
Sedamnaestog dana sedmog meseca posle potopa
Oblaci po kojima se može hodati
Na kojima ptice mogu graditi
Staništa svoja u belim dolinama
Pogledom dotičem smesu vodene pare
Neba i sunčevog mlaza
Ploveću nebesku Atlantidu
Smeštenu u okvir ovalnog prozora
Tražim kopno ispod čelične ptice
ČEKAJUĆI POVRATAK
Ovo putovanje
Ovo grozničavo pakovanje kofera
I nervoza pred poletanje
Da li smo poneli stvari
Koje nam do sada nisu bile potrebne
A danas su presudne
Da li smo vrata zaključali
A šta će biti sa poštom
Pisma još stižu sporom diližansom
Preko divljina Severne Amerike
A Evropa nas čeka
I sve miriše na nestvarnu radost
Da li će stići zaostali računi
I božićne čestitke
Ovo putovanje je potrošena istorija
I knjiga otvorena na prvoj stranici
Da li ćemo stići da ispišemo novu
Već smo i konce crvene vezali
Protiv uroka
Avion se podiže i zuj motora
Zaglušujući i opominjući
Ispunjava kabinu u kojoj sam (sada razumem)
Sve ove godine provela
I sedište na kome sam presedela decenije
Čekajući povratak