Emanuel Srpak dolazi iz okolice grada Čakovca u Hrvatskoj. Rođen je u Zagrebu 1996. godine. Piše desetak godina, peva i samouko svira nekoliko instrumenata, a ove jeseni objavio je prvu knjigu, zbirku poezije pod nazivom „Sanjivi portreti“. To iskustvo shvatio je i prihvatio kao veliku odskočnu dasku, nakon čega je intenzitet svog rada samo pojačao, a glas konačno pustio kao dugogodišnji introvert. Iza sebe ima mnoštvo materijala, oko 1300 pesama od kojih većinu čini poezija, a manji deo pesme koje peva na akustičnim nastupima. Marljivo radi na sebi i već traži priliku za objavljivanje druge knjige. U prvoj zbirci tek je zagrebao površinu velikih pitanja i životnih iskustava te nastavno na to, u toku 2021. godine teži objavljivanju druge knjige koja otključava neke nove brave. Pisanje je njegov način na koji smeće izbacuje van, a lepotu zadržava u sebi. Pisanje je proces jednak disanju – jednostavno se mora desiti kako bi opstao tu gde je. Čast bi bila dati čitaocima priliku da pročitaju tu dimenziju koju dohvata putem emocija, osobnih utisaka i vlastite ogoljene ljudskosti.
Do sada je objavljivao u online časopisima: „OutLoud.rs“, „Insp.“, „Dunjalučar“, „Blacksheep“ a dobar deo pesama i misli možete pronaći na njegovoj tumblr stranici: https://www.tumblr.com/blog/krvarimstihove
NIGDINE LEKTIRA:
Emanuel Srpak – pesme