Goran Markov – pesme

DAN I NOĆ

Dok noć prelazi u dan
Dok u očima gubi se sjaj
Dok u ormaru stoji tajna
Dok mašta postaje java…

Dok ludi časove drže
Dok umorni noge pruže
Dok geniji iskru gube
Dok se zaljubljeni ljube…

Mrak gomila strah
Ulice prolaznike trpe
Berza preživljava krah
Klošari rite kupe

Verna žena vodi stranca u stan
Užasan krik prekida san
Teška bol navire kao val
Od života otkinut još sat

Noćna mora kao spas
Ne da da pustiš glas
Svršetak jedne priče se čeka
Da novo jutro proglasi pobednika

 

KAD BUDEM UMORAN I STAR

Kad budem umoran i star
Kad budem mudriji no sad
Kad budem nesrećan i sed
Kad budem bolestan i bled

Kad budem nervozan i sam
Kad ne budem imao plan
Kad me konačno ostave svi
Kad zaboraviš i ti

Kad život budem mrzeo
Kad mi krivo bude bilo
Kad mi u glavu dođe
Kad sve oko mene prođe…

Nastaće nastavak ove pesme
I njen kraj.

 

MOJI HEROJI UMIRU

Juče je pesnik koga cenim
Nestao s lica ove planete
Kako za to da se spremim
Daj, pomozi svete

I znam još ih biće
Tako to u u krug ide
I znam da nova zora sviće
Bez njih vreme ide

Ma bar je svaki od njih
Ostavio dosta iza sebe
Ja pamtiću ih duže od svih
Ali vreme je da napred se krene

Ako i ja nastavim pisati
Jednom će valjda iznići i nešto dobro
Da i ovim mojim junacima bude drago
Što ima neko nastaviti gde su stali

Goran Markov

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *