DOLAZAK BITKA
Neću da zaboravim.
Hoću da naučim da živim s Tim.
Samo je Realnost ono što istinski ljubim.
Za to mi ne trebaju strogi inženjeri duša
koji sve najbolje znaju,
koji mogu da presude šta je dobro
a šta ne,
koji će me kao lutku naviti
a ja ću hodati klimajući glavom levo – desno,
bez kičme.
Ne treba mi neko ko će reći:
tebi se To događa.
Ne verujem u definicije,
ali verujem u detektive
koji slučaj rešavaju u hodu,
dok se još dešava.
Hoću da upoznam Slučaj koji nosi
moje ime.
Hoću da uhvatim svoju senku u letu
i da joj kažem: volim te. To sam Ja.
UZDAH
Šta se to sa brda valja?
Nevolja, kao i uvek..
A ti,
sa žudnjama i snovima svojim,
zgažena bićeš.
Ali neka!
Jer kad sve to prođe
( a proći će, i sama to znaš)
bar na trenutak bićeš
otvorena za svet.
Bez ograda od projekcija
videćeš stvarnost očima (o kako hulim!)
Boga.
I šta je život onda?
Zar se ne događa sve
samo zato da bi se raspalo?
Snovi zamenjuju snove,
zaboravljaš – da bi se uvek
iznova rađala.
(Pamćenje ionako ničemu ne služi)
Tapkaš u mraku.
Znaš da si, jednom već,
bila ovde.
Sve je…
samo bol.
(Vrapci – stoici to najbolje znaju)
GLUPAVA PESMA
Budio si me,
sad znam,
zbog trava koje šapuću
zbog trava, ptica i Sunca.
Sunca, čiju (ne)moć vidim
kada ga prekrije oblak
pa svetlost dobije svoje granice.
Budio si me,
da li je bilo uzalud
ne znam…
Jer dešava se, u trenu,
da odgovorim
na dodir
tuđe ruke.
Hana Malinovska