Ivan Novčić – Masonska misa

RUGALICA RODNOM GRADU

Bez pozdrava i bez ljutnje
u ljubavi odrođeni
razišli smo se tiho
pod padinom Stolova
zime jedne blage
(i jedan drugom
ne dugujemo ništa)
moj duh danas živi
na obroncima Sumatre
često ga lava poplavljuje
sa okolnih brda
kisele kiše i klizišta
utišaju mu vatru
i rodno mesto moje
nenapisana je pesma
i rod moj po krvi
selo je jedno u Burmi
i roditelj moj
malahit je sa Urala
zelen kao moje oči;
još jednim korakom
bliži sebi
još jedan korak
ka Bogu

 

POHVALA ČUDNOSTI

Nikad me nisu privlačili
profesori, književnici, sveštenici, fariseji

Obični kao jesen kada dođe naglo
i poništi tromesečni hlad u našem vrtu
njih je bilo svuda
i bilo ih je nigde

Uvek su me više privlačili
atipični ljudi neskloni manirizmu
poput nekog genija koji u sebi nosi
crte čistog ludaka i neuglednog čudaka
kao klovnovi na cirkuskoj predstavi
bez težnji da se dopadnu publici
kao raščupani osuđenici na smrt
bez nade da će stići naredba o pomilovanju

Jedan je znao igrajući bilijar
nošen besom nakon svakog pogrešnog
poteza
da se trese i urliče kao epileptik
a znao je napamet celog Prevera

Drugi bi pak šutirao kante niz ulicu
a precizno bi skenirao psihološki profil
svakoga koga je upoznao

Treći je nespretno mucao
dok su mu bale klizile niz usta
sa neodoljivim humorom braće Marks

Blažen je onaj ko je
sedeo sa njima

Uvek sam voleo sa takvima
da potrošim dan
da potrošim život
nego sa klišeistima, lažnim epizodistima
kojima su karijere jedina vodilja

A takvima u dekretima,
odlukama dižu biste
pohvale i zasluge
tako dosadnima i običnima
našli su mesta u čitankama

 

LIRIKA
(po Lariju Flintu)

U proleće kad procvetaju lale
procvetaće i tvoj klitoris zaspali

Bez njega samo sam cvast
promukla
uveli bokor jesenji

Uvijen lukavo u rupu frulašku
uzduž i popreko
postaću jaje paunovo

A kad ujutru zamirišeš
na prste moje
ne traži mi pesme
koje su ostale
od mrtvoga mene

To samo krv
laže da je vino
kad o tebi peva

Ivan Novčić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.