Jelena Stanković – pesme

ODVIKAVANJE

Danas nisam mogla da dišem.
Osećala sam da mi se pluća ne pune vazduhom.
Nikada nisam toliko plakala
kao kada sam shvatila
da se od nekih ljudi ne odvikava.
Kao što posle dužeg vremena
ostaviš cigarete,
prestaneš
da sakupljaš poštanske markice,
prestaneš
da ostavljaš golubu mrvice na prozoru
iako to radiš godinama.
Zaboraviš
pesmu omiljenog benda,
i ne pamtiš
kraj najdražeg romana.
Prestaneš
da piješ kafu u podne
i da deki iz komšiluka donosiš novine.
Otvaram vrata svog stana.
I ti si tu.
I smeješ se.
Poslednje tupo sećanje.
Ja sam se izgubila negde
između
mog otvaranja vrata
i tvog osmeha,
a do zagrljaja ima još mnogo.
Ne mogu da se nađem,
pa sam mislila
ako me slučajno
u nekom uglu
svog sećanja pronađeš,
samo me nauči
kako se od tebe
odvikava.

 

SUTRA ĆU PONOVO BITI DEVOJČICA

Širim ruke ka tebi.
Sklapam oči.
Krijem se
između tvojih dlanova.
Zagrljaj od minut.
Poljubac još kraći.
Odlazak je neizbežan.
Pusti da
plačem,
jecam,
gorim,
da psujem
i pljujem
po životu,
sudbini,
da proklinjem
ljubav i rastanke.
Sve srećne
i tužne trenutke,
zaljubljene,
opijene,
srećne,
bezbrižne ljude.
Još danas
ne želim
da ćutim,
da se smejem,
da razumem,
da praštam,
da progutam svaku lošu reč
i pamtim samo one lepe.
Sutra će bura proći.
I more u mojim grudima
će postati mirno.
Sunce će obasjati moje umorne oči
i ponovo ću biti devojčica.
Samo još danas
ne dozvoli da ćutim.

 

SKEPTICIZAM

Je l’ veruješ u Boga? Pitala sam.
Verujem da postoji nešto,
nešto kao viša sila
tamo gore,
ali u Boga ne verujem.
Gde je?
Ima toliko
bolesnih,
siromašnih,
gladnih,
nesrećnih.
Okruženi smo
ubicama,
silovateljima.
Žene pate.
Deca pate.
Meni samom je ceo ovaj život
nekakva patnja.
U šta da verujem?
Ti si skeptik, rekla sam.
Čovek od nauke, rekao je.
Zašto meni nije zapao
neki
pisac,
vajar,
slikar?
Pitam u naletima besa
koji su postali sve češći.
Ne veruješ
u Boga,
u ljubav na prvi pogled,
ma u ljubav uopšte.
Mrziš horskop,
ne čitaš poeziju,
ne razumeš se u umetnost.
Kako to da smo se ti i ja našli?
Kako tebi daltonosti ja ovako šarena?
Kako meni takvoj, tvoje sivilo?
Mučim Tantalove muke
dok pokušavam da dokučim
zašto smo se mi uopšte našli
ako se nikada nismo ni tražili.

 

Jelena Stanković

2 Odgovori na “Jelena Stanković – pesme”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *