Kosta Kosovac – pesme

PUPAK

Čim sam se rodio
i ugledao svetlosti zrak,
majka ožiljak mi je nanela
to je pupak.

Ne zlonamerno,
već čisto radi mog saznanja,
da sa životom,
dolazi i rana.

A priroda je,
uz svu mudrost, baš tako i htela,
da ožiljak ne bude nešto tudje,
već deo tela.

 

GRAD

Što je veći grad,
to si više sam.

Došljak to ne shvata.

Ti poznaješ celo selo,
A ja ni pola svoga sprata.

Čelični vozovi u tebe zure,
Sovjetski soliteri gordo stoje,
Umesto železnice ljudi jure,
I niko ni za kog ne zna ko je.

Ovde se boluje od velikogradnje,
Ovde se boluje od velikih snova,
Sve je ovde megalomanskog ruha,
Izuzev ljudi, izuzev duha.

A najviše samoće na trgovima ima,
I najusamljeniji si među ljudima.

 

PODZEMNI RAZGOVORI

Posmatram gluvoneme
kako podzeman razgovor vode

I kako su im ruke umorne od reči
što iz šaka žele da se oslobode

I kako treba iskazati sebe
al je arhitektura ruku skromna

I kako je pokret kratak
a misao ogromna.

 

Kosta Kosovac

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.