DUŠA
„Duhovan čovek je – sav bol.“
Starac Pajsije Svetogorac
Otvorim li sluh za vekova tišine
kroz vetrove, reke ponornice
– Čujem krik života i smrti korake
I bol trave dok pada u otkose
I pupoljke dok jesen pronose
Vrisak zemlje što pred sušom puca
Pod kostima i krstovima što tuži i grca.
Tad u meni plaču i svi moji preci
I oglase životom sva nerođena deca
Tada krv je moja reka koja jeca
i ranjena zemlja od koraka meka.
Ali bol u telu što nalazi dom
Molitva je Duši – ne od ovog sveta –
Ona mi je gošća, stigla sa Nebesa
I u njoj su gosti i svi moji preci
I predaka mojih sva Božija deca.
I ona je mlada, i ona je večna
i ona je Patnja, i ona je Pesma –
Pesma od Radosti, pesma od spokoja:
– „Hristos vaskrsava, radosti moja!“
JEDNOSTAVNOST
Postoje jednostavnosti koje su savršenstva
– kao krug, kao kap, kao suza, kao pesma…
kao svetlost, kao ruka, kao nežnost, kao seta…
Postoji praznina Smislom ispunjena
I nedostajanje puno Prisustva
Ruka za nežnost i ruka za hrabrost
– obe su ruke što grle beskraj
Postoji tišina za razgovor duša
i Duša koja govori tišinom
Linija života – i život koji postaje linija
Postoji dubina, svetla dubina
prebivalište ognja, dom plamena
iskre večnosti – večnog trenutka
Postoji čovek… u njemu čovek… u njemu Čovek
oblik i odraz – slika svoga Tvorca
jednostavan kao krug, kao kap, kao suza, kao pesma
blagorodan kao svetlost, kao ruka, kao nežnost, kao seta
– gnezdo na grani, ptica u gnezdu, u ptici Nebo
Postoji čovek… u njemu čovek… u njemu Čovek
– u njemu Duša savršena kao Pesma.
TAJNA SMISLA
„Trenutak vremena u čistom stanju vodi
ocelovljenju bića, upotpunjenju ličnosti…“
Onaj si koji Sunce priziva
I čuva od smrti do sledećeg rođenja
U vrtove noći presađuješ zvezde
Mirisima tajnim omamljuješ Tvorca
Vodama tamnim vraćaš nevinosti
Puštaš da kroz srce krštene poteku.
Ti i ne dišeš – to zvezde trepere
I svemir je ritam tvoga krvotoka
Progovoriš li – poleteće ptice
Izvan ovog neba, iznad naših snova
Dodirneš li – na večnost nas svodiš
Na Eden, na Logos, na Početak
– jer si Svetlost, jer si Ljubav
Ti poznaš tajnu – gde je začetak
I umeš rukama obujmiti beskraj.
Volšebniče, Lučonošo, Zvezdoznanče,
Izvan tebe ni svet ne prebiva
– Ti si sâm Smisao, odgovor i svrha!
Marija Jeftimijević Mihajlović