Marija Škornički – pesme

PRILOG TEORIJI O MAGNETIZMU

Kad pružiš ruke prema meni
između nas prostruje valovi
kao struja kroz dalekovod,
pa obasjamo svoju svest
i čitav univerzum,
čak i po tmurnom danu.
Oblaci se razmaknu
kao loptice neobranog pamuka
i igraju po ivicama
našeg elektriciteta.
Čak je i Sokrat dao svoj doprinos
definišući nekog poput nas,
a Peregrini uveo pojam polova.
U tom fenomenu
i sam tvoj pogled
ima posebnu ulogu
u Teoriji o korišćenju
i vođenju signala
za koju bi neki novi Džej Pi Morgan
uložio brdo para.

OTKRIVANJE

Ima jedan san
u kome
između nas igraju zvezde.

U drugom snu
nežnost iz tvog pogleda
preliva se, širi i zapljuskuje
sve uglove moje duše.

Danas sam samo zažmurila
i bilo je dovoljno
da se nađem na pučini
i da plivam, plivam…
a onda osetih da nisam sama
i da zajedno plivamo
u svojoj unutrašnjoj harmoniji,
zaronjeni u prijatnost.

Pa se sad pitam
šta je lekovitije:
lagani pohod u sebe
ili sloboda isijavanja
kojoj se stremi,
ili uspinjanje iz neshvatljivog
ka pesničkoj slutnji.
A možda, pak,
prihvatanjem tog talasa
i sami postajemo talas
nebeske struje.

NEBESKE IGRARIJE

Mlečna nit
mladog Meseca
setno posmatra
kako Južnu Ameriku
preleće vrabac.
A onda
delfin izranja
iz talasa neba,
proteže se, smeulji,
čak i kapljice prska,
klizi niz paperje
rasuto zalaskom
zlatnim.

Gledam  zadivljeno
te kosmičke elipse
kako  otpuštaju energije,
lepršaju svuda i stižu
do našeg srca i uma.

Netremice upijam ove slike,
kao i labud svoj odraz
na mirnoj vodi,
a delfin shvati da je viđen,
mahnu repom, razloži se
i posta čizma
što bešumno hodi
pa posta nešto treće,

…neka grupa sitnih otoka
neznanog arhipelaga.
Sve se u ovoj nebeskoj igri
iz trena u tren
rasplinjuje u nešto sledeće
manje ili veće,
bilo da stoji ili žuri
ali onom
što u kaleidoskop gleda
alhemija svetlosti ostavlja
nežni zapis u duši.

Marija Škornički