O kraljicama, kraljevima, vukovima, vučicama i drugima koji sve mogu sami

Sam sam se rodio sam ću i da umrem

Danas često možete čuti rečenicu “Sam sam se rodio, sam ću i da umrem”  ili kako neki vole da napišu “umotvorinu sa dubokim značenjem”. Šta bi se desilo kad bi vam neko rekao da to nije nikakva umotvorina, nego obična floskula ( rečenica bez sadržaja) bez nekog dubokoumnog značenja i poruke, pre bi se reklo vapaj nekoga ko se nalazi u nekoj na oko bezizlaznoj situaciji, misleći tog trenutka kako je on sam ili sama na svetu.

Prvi put sam ozbiljno razmišljao na tu temu posle razgovora sa pokojnim Hadži Dušanom Mašićem, našim poznatim akademskim vajarem i grafičarem. Kao mladić radeći neki posao imao sam čast da se upoznam sa njim, a pošto me je umetnost oduvek interesovala, imao sam million pitanja. Jednom mi je rekao da dođem u njegov atelje i da vidim šta on radi. Moj prvi utisak je bio bukvalno dečački, bio sam oduševljen.

Moje prvo i najgluplje pitanje u životu je bilo: Jeste li vi ovo sve sami uradili?

Malo je reći da sam ubrzo shvatio kakvu sam glupost izgovorio. Parafraziraću njegov odgovor, bukvalno mi je kroz smeh odgovorio:

Jel‘ ti mali misliš da sam ja alhemičar ? Ništa ja nisam sam napravio! Šta tačno mogu napraviti sam,  misliš da se ovaj papir stvorio iz ničega, ova mastila, ugljeni štapići sve oko mene je stvoreno samo za mene isto iz ničega. Čak ni moje ideje nisu došle samo od mene,  došle su od uticaja ljudi sa kojima se družim, volim i živim, za sve u životu ti je potreban još neko, mi nismo stvoreni da budemo sami ! Za naše stavaranje i rođenje je već potrebno više od nas samih. Nemoj dopustiti sebi da razmišljaš da nešto sam možeš učiniti u životu jer ćeš u suprotnom napraviti veliko ništa ! Možeš da odlučiš u životu da budeš samotnjak, obešenjak  ali znaj kad to odlučiš da to nisi sam odlučio nego su i drugi učestvovali u toj odluci.

Ja sam usamljeni borac i mogu sve sam

Danas posle puno godina češće se setim Dušanovih reči, jer vidim u mom okruženju ljude, prijatelje, poznanike, familiju koji sebe bodre gore navedenom floskulom, a u suštini se muče sa problemima koje im je nametnulo okruženje, pri čemu oni pokušavaju sebe ubediti kako je ta floskula izlaz iz problema, ne videći da je upravo ta ista floskula problem. Bukvalno pokušavaju da se oslone na bezvrednu rečenicu i da sa njom promene život, što je samo po sebi tragično. Kažu mi da su srećni sami, ali uvek navedu da su se sad vezali za neki novi cilj za nešto novo, okreću novi list. Ne vide u tom momentu da će im za taj cilj i list trebati neki ljudi i da ga neće stvoriti iz ničega, dakle ne mogu sami. Mnogi se u takvoj grešci vrte veći deo života i ne napreduju ni milimetra, kriveći druge oko sebe za svoj sopstveni neuspeh. Uvek nekako završe na početku i novom startu opet sa istom pričom – ja ću sad sam ili sama nešto promeniti.

Sa mojih deset prstiju

Već mi je dosadilo da im govorim niste sami i da je bajka “Sa mojih deset prstiju” isključivo samo bajka, poetski izraz i ništa više. Realnost je sasvim drugačija. Da bi zaradili nešto sa svojih deset prstiju opet im je potreban neko da vam stvori alat, uslove, šansu itd. Sami nećete zaraditi ništa. U bilo kom poslu ako želite da budete sami  osudjeni ste u startu na propast, mislite da su ljudi koji stvaraju bogatstvo sve stvorili sami, možda su u položaju da vam to govore pa da vi pomislite da je to za vas nemoguća misija, niko ništa sam nije stvorio. Bogati najčešće zapošljavaju pametnije od sebe i uče iz njihovog znanja, bukvalno ga kradu jer nemaju problem sa tim da je neko u nekom trenutku bolji od njih u nečemu. Većina polu-uspešnih i neuspešnih zapošljava ljude sa manje znanja i onda se čude kad im oni ukradu znanje i pokrenu nešto svoje.

Završio sam kao NLP trener (neuro lingvističko programiranje)  , NLP u suštini proučava kako uspešni ljudi razmišljaju i deluju kod postizanja sopstvenih ciljeva. Posle razgovora sa nekim dosta uspešnim ljudima sam shvatio da to što oni rade je samo veština koju je nemoguće praktikovati bez učešća drugih ljudi, dakle ništa nisu sami uradili, nego su iskoristili svoje okruženje i ljude oko sebe za svoj uspeh. To je u osnovi i vrlo prosta formula uspeha. NLP-om se ne bavim, završio sam ga iz znatiželje, ali me je sramota kad danas gledam neke kolege trenere i popularno rečeno „lajfkoučeve“ čak vrlo uspešne kako zarađuju na bezvrednoj floskuli, ubeđujući ljude da su sami sebi dovoljni za uspeh.

Tragikomično je gledati čoveka koji druge uči da su lavovi, kraljevi, carevi svog života a bez tih drugih on ni ne bi bio uspešan što je samo po sebi glupost i obična smejurija. Nisu sve kolege takve, ali velika većina odlično živi na toj gluposti! Reči „sam“ i „sama“ se bukvalno prodaju kao brend. Ljudi bukvalno pišu motivacione poruke koje vam govore: ti si sam ili sama i ti si sebi dovoljan za promenu, kreiraj lažiraj… Laž, laž i laž !

Samoća kao koncept modernog društva

Samoća jeste negde danas koncept modernog društva, ali zašto je tako ? Samoća je negde usput vešto zamenjena sa individuom i individualnošću što je velika razlika, naša različitost i celovitost je bukvalno zamenjena tezom: budi sam sebi dovoljan. Da bi se razvili u ličnost kakva ste danas trebala vam je upravo pomoć drugih, roditelja, prijatelja, okruženja itd. Sve što vas formira kao ličnost dolazi spolja ne iznutra, vaše je da sa tim formirate druge ličnosti oko sebe i bukvalno živite sa alatom koji ste dobili od drugih i koji ćete svesno ili nesvesno davati drugima.

Sam ego čoveka sa kojim se najčešće borimo nismo formirali sami, bilo je potrebno mnogo stvari spolja da bi ga stvorili, zato i imate borbu sa ličnim egom upravo onda kad se počnete baviti idejom da sad vi sami nešto činite za sebe. Ljudi dobro govore kad kažu da je lična borba najteža ne shvatajući da se ne borite samo sa sobom.

Mnogi mladi ljudi danas imaju problem sa anksioznošću i depresijom jer vide da ne mogu sami a sam koncept im govori da to nije u redu, nego da je baš dobro da budu sami. Samoća stvara probleme, otudjenje, gubitak ličnosti, raspad porodica, ljubavnih veza, poslovnih veza itd. sve suprotno od onoga što se promoviše kroz taj koncept budi sam sebi dovoljan koji će vam kao doneti bolji kvalitet života.

Samoća i samoživost kao koncept modernog društva će verovatno biti jedan od razloga propasti istog tog društva, jer nije ideja niti kakav dobar koncept nego hronična bolest koja ga cepa a ono u svojoj samoći to ne vidi.

A kako ću ako neću sam!?

Naš ultimativni primer samoće bi možda bio život nekog monaha, ljudi spolja to najčešće komentarišu poput „dosadili mu svi smučilo mu se sve i sad želi da se osami“. Istina je da su oni sve samo ne i sami, žive sa ljubavlju prema Bogu. Sam Bog da je hteo biti sam ništa ne bi morao da stvara a stvorio je sve, čak i pomoćnike sebi jer nije želio sve sam da radi. Ovo vam bukvalno pišem iz stajališta nevernika koji shvata da ni religija ne nudi koncept samoće kao rešenje, nego nudi zajednicu i porodicu.

Kao neko ko je veći deo života imao ideju da nešto može sam shvatio sam da nije sramota osloniti se na druge i pustiti druge da se oslone na vas. Ako nekome nešto dajete nemojte očekivati od njega da vam vrati, vratiće vam drugi, LJUDI OKO VAS SU REŠENJE!

Jeste, srešćete loše i dobre ljude, neko će vas raniti ili povrediti, ali to nije razlog da stanete, upravo to vam formira onu ličnost koja zapravo jeste. Dakle rešenje je prosto zajedništvo ne otudjenje, prihvatiti da je neko u nečemu bolji od vas da možete nešto iz toga naučiti. Prihvatiti da postoje loši ljudi i čak iz toga možete mnogo naučiti.

Prost primer, nedavno sam sa prijateljem pričao kako su oko njega neki loši ljudi. Kroz priču smo došli do zaključka da je najbolje da se skloni od njih. Šta je on uradio, bukvalno je izgubio tri dana života dokazujući jednom od njih da je on u pravu. Ne gubite vreme i energiju na takve ljude, izvucite pouku i nastavite dalje. Imate druge ljude oko sebe dajte njima tri dana vaše energije sigurno će vam se više isplatiti.

Generalno put do vaše promene je puno kraći i svaki dan gledate u njega ali ga ne vidite jer ne verujete da nešto može biti tako prosto, pošto je vaš život tog trenutka jako komplikovan a vi svakako zaslužujete bolje rešenje.

Nemojte se otudjivati, prihvatite tudje nedostatke, ne moraju to nužno biti nedostaci, ali vi kroz vaše učenje tako vidite. Prihvatite da ćete nekome biti dobri a nekome loši i ne postoji univerzalni savršeni čovek. Najbitnije je da shvatite da niste sami čak i kad vas takav osećaj da kažem spopadne ! Vaše okruženje je rešenje, ljudi, prijatelji, porodica.

I kao što je rekao Hadži Dušan Mašić: Nemoj dopustiti sebi da razmišljaš da nešto sam možeš učiniti u životu jer ćeš u suprotnom napraviti veliko ništa !

Željko Cico