Olivera Popović – pesme

MEDUZA

Kada te čujem
iako ne želim
istog trena vratim se
Kao udar struje
ali očekivani otpor
prema tebi zakazuje

Nestani
Ja sklopiću oči I brojati do tri
Ti samo nestani
Ja sklopiću oči
Jedan, dva tri, i…

Kada te vidim
Iako ne želim
potpuno se skamenim
Ti si kao medusa
a ja ne znam kako
da se odbranim

Nestani
Ja sklopiću oči I brojati do tri
Ti samo nestani
Ja sklopiću oči
Jedan, dva tri, i…

 

NEOBJAŠNJIVE STVARI

Ti si sve
neobjašnjive stvari
sklonio
u mojoj glavi
red I mir je
tiho je

I ne pitam da li je pravi
u mojoj je glavi
to je sasvim dovoljno
I sve je moje njegovo

 

U OGLEDALU

Kažeš da ne voliš dramu,
ali drama nađe te
Kažeš da voliš svoje telo,
ali opet ne jedeš
Kažeš da htela bi da sama si,
ali neko uvek tu kraj tebe je
Kažeš da prebolela si ga –
zašto onda šalješ poruke?

I zašto lažeš me?
Zašto lažeš se?
Čemu to foliranje?
Niko te toliko dobro kao ja
ne poznaje

Htela bi da promeniš se,
ali promena je preteška
Kriva je mama, kriv je on,
ova zemlja I loša muzika
Potvrde od spolja čine
da se dobro osećaš
samo na momenat
Kada sama ostaneš
tad te proguta panika

I opet lažeš se
Opet lažeš me
Čemu to foliranje?
Dobro znamo se,
ogledalo sve pokaže
tamo vidim te

I možda nije sve baš tako
kako zamislila si
Sreća nije ono što smo
u filmovima videli
Ogledalo ti kaže samo
to što sama pomisliš
Kad se pogledaš
da li vidiš kako govorim?

Zašto lažeš se?
Zašto lažeš me?
Čemu to foliranje?
niko te toliko dobro kao ja
ne poznaje
Zašto lažeš se?
Zašto lažeš me?
Čemu to foliranje
Dobro znamo se
ogledalo sve pokaže
tamo vidim te

 

Olivera Popović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.