Prof. Katarina Sarić – Poezija Emilia Martina Paz Panane

Iz prikaza, Katarina Sarić Vavilonska biblioteka/Library of Babilon

 

Poezija Emilia Martina Pez Panane, prije svega, varira ideje o: besmrtnosti duše, preegzistenciji, znanju kao sjećanju, ideji uma, svjetlosti, etc. koje su eksplicitno naglašene već u naslovnim sintagmatikama, asociraju na poetsku iskru koja personifikuje isijavanje, iluminaciju u kojoj prepoznajemo novoplatoničarsku težnju da se dijelom cjeline, a u težnji prevazilaženja konkretnog postojanja, dospije do sjedinjenja sa Apsolutom, da se početak i kraj sliju u neodvojivo Jedno. Tu je, svakako prisutan Plotin, sa idejom povratka Jednom, u čovjeku kao ,,iskri malog svijeta” reprezentuje se makrokosmos, oni se prožimaju i ogledaju jedan u drugome, u stoičkoj ideji kosmičke, svjetske duše (pneume) koja cjelinu svega postojećeg, drži na okupu. U ovoj ideji vodilji, sadržani su i elementi panteizma, kosmičke harmonije i najzad, hrišćanske metaforike svjetlosti koja kulminira. Kako su latinoamerički pjesnici poput Oktavia Paz Lozana, recimo, naročito inspirisani metafizikom, kao uostalom i pisci (Ernesto Sabato sa opsesijom sljepila u čuvenoj trilogiji Tunel, O junacima i grobovima, Abadon, anđeo uništenja) ne čudi nas Emiliova kontinuirana potraga za onostranim, transcendentnim, čiji se elementi manifestuju, odnosno realizuju putem pjesničkih slika koje dolaze do nas.

Izbor iz poezije:

(sa engleskog preveo Ilija Stanković)

UVERTIRA

Bog drži svoju reč
i isporučuje svog Sina.
Reč, otelotvorena, voli nas.
Ali to je ljubav bez mere.
Matematika nije božanska.
Plime znaju
i vuku mudrost
da potone u zaborav.
Mi smo nestvarni brojevi
van bilo koje grupe.
Mi smo geneza haosa
Mrtvo cveće
koje je pobrkano sa leševima
vojnika koji su marširali do Verduna.
Sutra kada mesec nestane
mi ćemo biti arapska pesma
koja je ispod neke stene Alhambre.
Ali danas, Mesec nas gleda sa prezirom.,
mi smo svedoci Boga
koji žrtvuje svog Sina
za ona bića koja ga ne vole.


BUDI TIH

Tišina je lice.
Ima hladan pogled
Koji prodire u kosti.
Kosti koje su napravljene od papira:
Slabe
Krhke
Lako zapaljive
Tišina je lice peska.
Topi se u rukama sećanja.
Ali to uvek ostavlja trag.
Cvetni mirisni trag
Koji je pobrkan sa smradom groblja:
Raspadanje praćeno klasičnom muzikom.
Vergilije pazi nad Danteovom tišinom.
Dante konzumira Beatričinu tišinu.
Beatriče je zadovoljna Božjim ćutanjem.
A Bog?
Tiho na oltaru
Dok sveštenik propoveda.
On propoveda da je to zbunjeno
Sa onim što je hteo da kaže
Ali nikad nije pokušao da kaže.
Tišina koja je kap
Koja započinje reku.
Rio koja izvršava samoubistvo u moru.
Sve se vraća u jedan
Čak i reči
A tišina je večni povratak.

MELANHOLIJA

Bacam kamen.
Razbij more i smirenost.
Riba beži iz svoje utrobe.
Ptice se kriju na Mesecu.
Bog je sakriven u jaslama.
Buka se lomi sa svime.
Sa tradicijom. Sa bratstvom.
Sa istorijom naših predaka.
Nema štete. Samo telo koje leži
Bacam kamen
i nastaje izvor.
Pod je blato.
Sve je iskovano iznova.
Sve je novo.
Kain se krije u ljudskom srcu.
Adam plače u Miraflores utočištu
Čekajući svoju decu.
Bacam kamen
I sve je uništeno.
Drugo kamenje.
Životinje.
Biljke.
Ljudi.
Ova pesma.
Nedostaje mi bacanje kamenja.
I da ništa ne ostaje kao svedok.

DEPRESIJA

Zajednički gresi.
Kostimi ljudskih bića,
ispucalih lica.
Igramo se da budemo senke
u nekoj sobi sa svećom.
Gresi,
gresi čoveka,
gresi žena,
gresi naroda.
Gresi deteta
koje nije zgrešilo.
Tutnjava koja pogađa čula.
I bol ne prestaje da me stiska
kao da je papir u rukama bebe.
Niko neće biti tamo za sutra
samo će sećanje skliznuti niz jarugu
da padne u zagrljaj mora.
Ne znam. Sutra.
Ne znam šta će se na kraju desiti.
Jedina sigurna stvar
to je konopac u mojoj ruci
i gresi koji se dave
poslednje reči koje ti govorim.

GROBLJE USPOMENA

Gitara svira u pozadini.
Zvoni satima
Dok konopac ne pukne
Zvuk napušta sve.
Sve je bilo zvuk
i bez njega se ništa ne transformiše
u senci koja proždire
što je ostalo od sećanja.

 

O AUTORU:

Emilio Martin Paz Panana

Direktor у Revista Kametsa

Kolumnista у Revista y Editorial Liberoamérica

Obrazovanje: UCSS – Universidad Católica Sedes Sapientiae, одсек Educación Secundaria: Filosofía y Religión

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *