ŠANKoumice – Milovan Marković

ŠANKoumice

Večeras sam prosut –
Nikog nema da me sakupi.
Čovjek ne shvata koga ima,
Sve dok tog nekog ne izgubi…

Puna pepeljara, prazna čaša…,
Oko mene gomila đubreta,
I ova stolica ispred šanka
Već ima oblik moga dupeta.

I večeras sam rastrojen –
Tebe nema da me sastaviš.
Ne pitam te ko je,
Već samo: ol moć š njim da nastaviš..?

Milovan Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.