Spasoje Joksimović – pesme

SAGA O KIŠOBRANU

Prebivanje u starčevoj svetlosti
zime
Da se vreme ko sat
odloži u džep dana

Nesuđeno pribavljanje podvodne svetiljke
Za iluziju spremnosti pod morem od magle
Na ostrvu gde ljudi ne govore

Obećanje o priči koja se ne ispuni
Ali imamo odsjaj pokislih kora

Život za upoznavanje rukavaca
pogodnih za štapove,
kojima menjamo značenje

Tebe,
da bez pitanja
razvijemo sagu o kišobranu
čije platno koristim
za imitaciju mongolske nomadske kuće

Obezbeđujem je zavrtnjima
pred sam kalendarski kraj jeseni
Znajući da komadi
neće obezbediti Događaj
unutar svojih zidova

 

SADEJSTVO SVETOVA

Homo sapiensov trud u istom danu
stvar je prošlosti
Možda veće bezlične pravde
Koja kao i mi
svemu menja oblik
Gradi iz postojećeg

Kada i preobraženi
koristimo drvo
I najmanjim obimom svrdla
izbacujemo srž napolje

Posle takvih stvari
šetaš
Shvatiš da je jednačenje smisla
Prolazno

Trudbenik od maločas beše
hodočasnik
Varilac
Preparivač tkiva i krvnih sudova

Jednako i ovaj događaj
sa izradom klupe

Vredan kao i velika prošlost
Ona s Vavilonskom kulom
I ova
U istom danu

 

OKSIDIRANJE MELANHOLIJE

Još uvek posekotine nisu potamnele
Isto je i sa voćem

Okidač za beskrajnu melanholiju

Kad osoba kojoj je stran
naš pogled na svet,
upita:

“Kako su šume?”

Strašno zazvuči
utisak da tako drugačija,
ima moć

 

Spasoje Joksimović

 

2 Odgovori na “Spasoje Joksimović – pesme”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *