Sunčica Radulović Torbica – pesme

CRVENOKOSA BOGINJA

Bio je veliki Dunav kad sam se rodila,
i nekako sam iz rečne vode,
kao iz plodove vodice, banula
u njenu praistoriju, u taj bogati zabran.
Tu gde u prastarom mulju
još miruju delovi jednostavnih koliba,
na rubu hrastove šume,
iz koje su od naše dosadne svakodnevice
pobegli vilenjaci i rusalke,
milenijumi skrivaju priču
o zakopanoj crvenokosoj boginji
koja je prizivala svaki rod
svojim širokim bokovima.
Zagledana u nepreglednu postelju,
pod pokrivačem od zlatne ilovače,
vezala je zauvek ženu i zemlju
nasušnim hlebom i ljubavlju.
Ona, vršnjakinja svake žene otkad je sveta.
Ogrnuta mitskom pričom
ona i sad vlada atarima
i u Donjoj Branjevini
brani gornju liniju života,
pokorava blago panonske crnice
i sve na njoj divlje i pitomo,
i svakog dana u zlatnom odsjaju Dunava
poklanja novi odraz i život.
Uspravna kao stablo,
čvrsta, jedra i bestidna,
okiva sunce i zavodi mesec nad brazdama,
pleše na žrtveniku svih epoha
i venčava u večnosti zemlju sa rekom,
raznosi seme, humusnom utrobom rađa,
snažnim bedrima nosi
i orijaškim dojkama doji sve nas.

 

SVEĆA

Dok se planinom prolama urlik,
urušen katun ćuti.
U praznim oborima gnezdi se oluja.
Sa klina pada izbledela fotografija,
lomi se stari ram.
Ne kuca sat. To kuca ledena misao
u pukotinama prostora.
Studen je zatočena u čoveku,
samo nada hoće da žar ognjišta
opet užeže.
Mrak je pojeo sve reči i
ogrnut velom zaborava,
kao ovčijim gunjem,
zavejao vreme što visi kao oglodana kost.
I olovno zvono je zanemelo,
niotkud trzaja
vetar poriče pravo da ga zanjiše.
Na Besnoj kobili ugasila se poslednja sveća.

 

MORA

Zlo je vreme i raste u noći strah
da nam neko obija staru škrinju
i para jedini preostao bakin jelek
sav od ćirilice sitne satkan
i šarenih manastirskih božura
i da šamiju nedeljnu,
koja se samo za crkvu čuvala,
raznosi po ulicama jednoobrazni puk u koloni.
U praznim očima
noć je izgubila svoj naum i korak sa snovima.
Iz utrobe mraka ipak izranja zrelo jutro
uz novi san nalik na priču
o obućaru Lazi Jovanoviću, koji se obogatio
kupujući gomile rasparenih vojnih cokula,
čiji me bat istinski probudio…
Ili je to bio metalni glas televizijskog spikera
koji je rekao da će majke
ubuduće morati da rađaju decu
po meri rukavice.

Sunčica Radulović Torbica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.