Tijana Savatić – pesme

NOVEMBAR

U kućama uvek ima više paučine nego u stanovima
Rekla je mama dok sam ja strugala detinje navike
sa bakinog nameštaja.

Uskoro će od detinjstva ostati samo po koja pseća glava
Iako svako ko me poznaje, zna
da moje mačke cvetaju do duboko u novembar.

 

DÉJÀ VU

Botanika zamire
Tamo gde se lica
Spiraju sa fotografije

Još malo pa će mi prsti progledati
Još malo pa će mi obrazi procvetati

Za delić sekunde
Misli će provreti u kuvalu
Za delić sekunde

Pruži mi ruku
Osećaš li kako
Keramikom pulsira toplina

 

TAKO SE GOVORILO PRE REVOLUCIJE

Natrpavali su usta crvenilom
Natrpavali su usta željom da okašlju sve vučje trbuhe
Kožu s leđa i pompu skerletnih očiju
Stakleni klikeri za takve njihove oči
Puni su ih džepovi
Puna su ih predvorja sa mermerom uklesanim u krvotok

Najopasnije odeće uvek su bile sačinjene od isuviše džepova

Tame nije bilo bi za zub, tada
Samo od mesa obesti karamfila i kapljanje po parketu
Kapljanje i roptanje po patketu

Smehom štrojeni purpur u somotu i seti se samo…

Zamisli da si kapljica krvi na salonskom podu
Sablasti,
Zamisli da si nedorečena misao
I želja da svojom potpeticom pohitaš na prste
kao na slonovske dirke od klavira,
puder talk i
я вас не понимаю

Nije to tek tako
Kaže li se uzalud
Biti crn

Biti crn
Kao klavir
Biti crn kao otirač za zadrtu zgarež
I dlanove mirne
I dlanove sklopljene kao kazaljke

Kada su sve kolizije svetla
slivene u jednu neizrecivost
Da li je dosta
Kada su nokti sve što je preostalo
Da li je
Ponestalo već i šećera

Posipam se kao inje sa borovih iglica
Tamo napolju
Vazdusi se zgrušavaju od pomisli
Posipam se kao pepeo šuma na obroncima temena
Onda kada crvenilo još bubri zaodenuto u zelene čoje, lažne protetike i
Svetlost

Al džaba, džaba narativa i grkljan u grotlu nije ovo takva estetika
Nisu ovo štirkane salvete
Ruke pune rada i reda
Ruke pune fabrika i jed plastika i sva mesa isrposipana kao talog vina po promrzlinama na
stepeništu dvorišne kuće za poslugu

Kažu da nije se stiglo bilo ni do Kamčatke,
A kažu još i da već su servisi podrhtavali od unakrsnih šina i istrganih postava i spaljenih lisica
na pretek

Tolike kašike pune zuba
Štepovi na trbuhu
I kakva mašina je to, bosonoga

Šoljice za čaj zatrepere za trenutak
U vazduhu pa splasnu

Za trenutak

Tišina se raspline
Svuda duž zidova.

 

Tijana Savatić

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.