Ugrin Popović

Ugrin Popović je rođen 12. oktobra 1978. u Beogradu. Odrastao je na Tašmajdanu, u beskrajnom carstvu mašte i prvih dečačkih vragolija, ali i promišljanja o svetu i pojavama koje ga okružuju. Živeći tako svojim unutarnjim previranjima, otiskuje se na pučinu životnih iskušenja, koja će u kasnijim godinama rezultirati burnim životnim iskustvima ali i puninom njegovog zatvorenog sveta i detinje čistog bića.

Završio je srednju bogoslovsku školu „Sv. Kirilo i Metodije“ u Prizrenu, a potom i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu, pri kojem je stekao prvu master diplomu, da bi drugu dobio i na Protestantskom teološkom fakultetu u Novom Sadu. Nakon dve godine i doktorira na Protestantskom teološkom učilištu „Mihael Starin“, u Osijeku.

Rukopoložen je za đakona 2007.godine u kapeli beogradske patrijaršije sv. Simeona Mirotočivog aza prezvitera je rukopoložen već sledeće, 2008. godine, u hramu Sabora Srba Svetitelja u Beogradu.

Pisanjem se bavi od mladosti, primivši dar „pera“ od svojih roditelja, koji su bili novinari. Njegovi talenati pisanja i govorništva dolaze do izražaja već tada, ogledavši se u nadahnutosti životom i beogradskim, brzim i često apsurdnim načinom življenja mnogih mladih ljudi, koji ubrzo počilju i da oživljavaju u njegovim pričama. Svedočanstvo prisustva živoga Boga zadobija nekoliko godina kasnije, nakon velikih previranja koja su mu i obeležila život, preokrenuvši ga u smeru potpune preumljenosti i novih uvida u svom bogotražiteljskom duhu.

Obogaćen dotadašnjim iskustvima kojima je obilovao njegov mladi život, utemeljenje u veri je usledilo još jače i nadahnutije nego ikada. Potaknut novim životnim putem u kojem sve više dolazi u dodir sa sobom i svojim duhovnim bićem, nalazi potpuni, unutarnji izražaj kroz nastavak pisanja, usmeravajući svoja lična svedočenja na papir. Priče se ređaju jedna za drugom, sećanja oživljavaju likove i njihov, neretko veoma tragičan i tužan put prema kraju. Sa druge strane, nemireći duh ga vodi ka dubokom sagledavanju (ne)suštine bivstvovanja koju susreće na svakom mestu, te apsurdnosti kao pratioca istog, što dovodi do toga da se u njemu rađa nova, satirična nota pisanja, koja se vremenom sve više obogaćuje i uobličava. Nastavlja sa pisanjem tekstova koje objavljuje na nekoliko renomiranih sajtova, a 2017. mu iz štampe izlazi i prva knjiga pripovetki Svitanja bez radosti, u kojoj obilato svedoči o životu mladih u Beogradu u smutna vremena hiperinflacije, građanskih ratova i pomerenih vrednosti. Krajem 2018. objavljuje i svoju drugu knjigu – Mislite o tome, kao kompilaciju svojih, dotada napisanih i objavljivanih tekstova na raznim, renomiranim sajtovima. Oktobra 2019. izlazi iz štampe njegova treća knjiga Luciferov put, a oktobra 2020. i četvrta po redu knjiga Mislite o tome 2. Iste godine iz štampe izlazi i drugo izdanje romana Luciferov put. Godine 2022. objavljuje roman Metafizika heroina – ispovest onih koji nisu preživeli.

Član je Udruženja književnika Srbije od 2019. i piše za glasilo tog udruženja – Književne novine

Urednik je i autor časopisa i internet porala Čudo.

Piše za časopis Srpska misao i za sajtove: Pouke, Vidovdan, Patriot, Šestodnev, Izvor vode žive, Srbin info, Postanje.org, Kraljevske novine… kao i za neke crkvene časopise.

Aktivan je saradnik u Pastirskom centru Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke a takođe doprinosi i kao trener podrške pri terapeutskoj zajednici ‘‘Zemlja živih“.

Oženjen.

NIGDINE LEKTIRA:

Tri kaiša

TRI TAČKE