Viktor Radun Teon – pesme

JEZA

kada trnce doživim
k’o pupoljci zorom
orošeni tragovi kud Skiti
prođoše
na atima njinim
spiralama strasne kapi
doziv iz grotla
gromovito, zvonko
čuvana vestalkama
tiha struja
i jara i svila
vibracijom me stiže
ah samo dodir
njen da vapim
tonem sa svakim
damarom, u sjaj
britak mač
što bedra njena
leči i zrim
oreol i vir
niz belinu njenu
izvoru datu
vrelim vlatima
otključan tren
jer tu sam ja
tih i njen
rasut k’o pesak
svud po njoj
u lepotu njenu
preobražen

 

GRČ

Tražim krčag tajni među tvojim grudima
sočan je vakuum kojim ne prestaješ
da me izazivaš
krici ističu u mlazevima
prvo infracrveni
potom laneno tanani

gnezdim se u središtu iz kojeg se odazivaš
odjekom me iscrtavaš iznova
iz peska me uzdižeš u tačku sna
oaza si i pučina

ne postoji nijedno slovo
koje ne sadrži tvoje telo

ti si moja blasfemija
eterična krv moje ekstaze
hodočašće tankom linijom
koja ishodi
u iskonski grč

orgazam koji rađa i razara
sjedinjen sa tobom
u smisao i odgovor

 

ISPOVEST

krvotokom mimikrija
balzam vremena
reč u kamen
urasta
misao u prah
prozrak licem
saobraženju krik
lepljivom krstu sok
snovi lovokradice
cornucopia
vreme oskrnavljeno
sablazan
treperenje
razgor
iz tvojih račvanja
ističem
na živi krug
sred žamor
čulima opoj
raspet pred prag
dotaknut
tobom dorečen

Viktor Radun

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.