Željko M. Aleksić – pesme

DRUGA EVROPA

Uredno poslagane ciglice na kući
Lepa očešljana deca sa prozora
Otac u kolima maše ispred garaže

O koja iskrivljena slika sa razglednice

Ker koji zapišava banderu i guske na ulici

O ne koja iskrivljena dopisnica od kuće

Gete Šiler Bajron i jedan Napoleon
sigurno se neće igrati sa pačijim govnima

Kad u prašini dobro popišamo i napravimo blato
I od blata kolače
I od njih budemo siti
I pevamo

Ostavićemo Jevropu da se igra sa sobom
I umire sa svojim divljim snovima
I popaljenim livadama
Ugljenisanim pitomim životinjama

Ostaće nama dovoljno
Da bacamo kamenje na vodu
I od vode nebo
I od neba oblak
I Sunce
I nas same napravimo

Kao što smo uvek pravili
Od gline i pesme
I točka

I naše majke

 

NISAM NAŠAO NIŠTA ŠTO JE LIČILO NA DODIR

Pažljivo sam vežbao svoje ptice u grudima
da ih pustim
i preplavim nebo kad te vidim

Uredno hranjeni i podšišani
da neko ne izleti iz jata
jednakih krila

kao na maršu
dok bubnjevi glasno udaraju
a trube cepaju vazduh

Trudio sam se da budem general
te vojske na nebu

Da glasno si odzvanjala
u toj toploj sobi

I sad tražim udicu da se zakačim

Ali ništa
ništa
Nisam našao što je ličilo na dodir

 

**

Pozorište malih lutaka sakrivenih iza zavese
naučen tekst i izgubljene reči
suflera na pozornici

I svečano otvaranje
fanfare, svetla, pljesak publike

Male uloge velikih reči koje mi ne pristaju
Meni ne trebaju zastori, zavese, svetla

Možda nevešto igram na pozornici
pripremljenom koktelu posle premijere
Ne, nikada nisam naučio a učio sam tu predstavu
da bude aplaudirana
ponovljena

Taj jebeni glavni glumac
uvek je gubio suflirane reči
a klanjao se mraku pozornice

Uvek sam igrao za tebe
u mraku sale
nemušt da odigram po pravilu

Meni zvižduci ne mogu ništa
propala premijera
prezir publike

Željko M. Aleksić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.