POSTELJA
Njihov letnjikovac je posut
dlakom zečeva mesečara
to je ona vrsta koja se
ne seća svojih snova
Ona leže kada se on budi
tako da nikada nije upoznala jutro
on ništa ne zna o šumovima noći
postoji samo jedan trenutak
kada su zajedno u postelji
tako on svake noći u trenu
mora da proveri verovanje
da je njeno telo napravljeno
po meri njegovog zagrljaja
Primećuješ li da gubim nadu
njegove zenice se šire
biću simultani prevodilac
između tebe i sveta
Kafka i Milena
opijum i vreme koje počinje
u trenu njenog rođenja
ne savladavši tehniku
nečujne oseke bola
osvojili su pravo da veruju
da su ove reči postelja
za dolazeće gozbe
telo je mesožder
telo ne voli da odlaže radost
i izuvši obe senke
ona se spušta
u tren zlatnog zgloba
POD VULKANOM
za R. M.
Znao sam da mora da odleži
ali je ipak krenulo
mahnito kao neplaćeni bes
u prvom probnom tripu
Mislili smo da je vulkan ugašen
nosači su stigli do vrha
tada nam je javljeno
da je stvar ponovo proradila
ko je lud da odustane
ispitaćemo snagu
pod zapaljenom kazaljkom
Šćućureni cvokoću zubima
on pokreće mišić jezika
i prva latica pepela
pada pod njeno stopalo
žena je tiha gejša
njen pratilac je ratnik
u trofejnoj odori
senka je nadraženi panter
koji će iz svog uma
u savršenom skoku
dospeti do zalogaja
Mislio sam da se demon umorio
leta su bila sve praznija
tišina nas je mamila
svojim zlatnim peskom
onda je crni panter
prateći radnju sna
pokrenuo zenicu
mahnitost nije minula
Da bi izbegao udar
uzmakao sam
a onda punom snagom
teškog crnog besa
prošao kroz dvostruku opnu
Uspravljamo se u skloništima
od umirenog sluha
i pristajemo da budemo
zatrpani pepelom
tome služe reči
ne tužeći se
STAKLENI IGRAČ
Javlja se iz jedne muranske suze
kroz neistražene koktele
vreme se zagrcne vampirišući
Eva Smolenska ima oči
obrasle mahovinom
dok nevidljiva stoji
na peštanskom peronu
ulični duvač stakla
počinje da razlaže kap primala
svojim dahom naviklim
na oblike koji se teško slede
Na jednoj udaljenoj stanici
Evu će čekati neprepoznatljivi
oblici njene krvi
leukemija samokažnjavanje
Eva gleda kroz kap
koja se razliva
jedan snop njene plave svetlosti
kroz ključaonicu
dospeva u moje oko
Staklo je taj dar treptaja
neprozirnost žudnje
umnožavamo se nedotrajali
prelivamo nedovršenim žarom
u nove slike
novi zapis nerastumačiv
transfuzije nepoznati davaoci
klize padobranskom svilom