Četvrti međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost” od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci

Od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci biće održan Četvrti međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost”, koji će obuhvatiti značajne teme sa fokusom na održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, odgovarajućih materijala, savremenih tehnologija i sistema građenja. Svečano otvaranje Kongresa zakazano je za petak, 8. oktobra u 19 časova. Ovim povodom su na konferenciji za novinare, u Privrednoj komori Srbije, govorili Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Jugoslav Vlahović, profesor ilustrator.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ispred Privredne komore kao domaćina konferencije, otvorio je obraćanje učesnika konferencije za medije rečima: “Ovo je kongres koji je namenjen kreaciji i dizajniranju budućnosti, tako da smo i mi deo tog potencijala. Koncept ugljenične neutralnosti je postao globalno obavezujući, a Srbija je daleko odmakla u zelenoj tranziciji i sada dizajnira svoj regulatorni okvir. Samo ove godine usledio je paket zakona o klimatskim promenama, paket zakona o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Kongres će svojim sadržajem praktično ponuditi novu kreaciju budućnosti i zelene tranzicije u graditeljstvu i stanovanju u Srbiji”.

Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, naglasio je značaj tema kojima se ovogodišnje izdanje kongresa bavi: “Pojam održivosti je generalno postao značajan. To nije neki iznuđeni pojam, već su savremena civilizacija i savremena tehnologija 20. stoleća došli do takvog ishodišta sa prljavim tehnologijama, i potpuno porazili svoja ukupna dostignuća. Nalazimo se pred ogromnim klimatskim promenama, ali i promenama u našim životima, kroz pandemiju. Arhitektura tu može mnogo da uradi kroz sve aspekte održive arhitekture, koja podrazumeva upotrebu prirodnih materijala, povratak klasičnim sistemima građenja, upotrebi savremenih tehnologija i obnovljivih izvora energije, i kroz takve aspekte dolaska do održivog pristupa gradnji”. “Ova velika manifestacija anticipira teška vremena i tretira problem sa kojima se suočava savremena civilizacija, a odgovore svakako treba tražiti i kroz afirmaciju održive i energetski efikasne arhitekture. To su ujedno i ključne reči ovog kongresa. One predstavljaju putokaz ka kreativnim i zelenim tehnologijama, otvaraju nove vizije budućnosti i grade sadašnjost na održivim osnovama u svakom smislu”, rekao je predsednik Organizacionog odbora kongresa, arhitekta Mr Vladimir Lovrić.

Arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o predstojećem kongresu je rekao: “Ovo je prilika da se čuju načela i mišljenja arhitekata, autora i projektanata koji rade izvan naših granica. To je velika prilika da saznamo na koji način oni u stvari sprovode temu održivosti i energetske efikasnosti, i na koji način je vide”. O međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″, Zoran Abadić je dodao: “Uvek je aktuelna tema male kuće. Bio je zaista dobar odziv i bili su dobri radovi. To je prilika da arhitekti i studenti još jednom promisle i otvore pitanje revizije nekakvih načela stambene izgradnje, a čini mi se da je praktičnost nešto što je zapostavljeno. Dolazimo do pitanja treba li nam 100 kvadrata za život, ili je to moguće svesti na nekakve mere koje su sad aktuelizovane, naročito ovom situacijom koja već izvesno vreme traje”.

Jugoslav Vlahović, profesor illustrator, obratio se na konferenciji rečima: “Mi ilustratori, karikaturisti i dizajneri smo ovde u drugom planu, ali dosta doprinosimo slanju poruka i njihovom razumevanju i čitanju. Mene arhitektura interesuje, pratim je i rado se odazivam na ovakve akcije i na ove teme. Grafički dizajn i štampa su prirodan saveznik arhitekata, kao i slikari, koji učestvuju u enterijerima i rešavanju svih prostora. Tema kongresa je izvanredna i trebalo bi da bude što više promovisana”.

Kongres obuhvata odgovarajuća predavanja 10 eminentnih arhitekata glavnih predavača iz 10 zemalja sveta, izložbe arhitekata i poznatih brendova iz tangencijalnih oblasti, radionice, tribine i izložbu radova, kao i dodelu nagrada mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″.

Predavači, autoriteti u ovim oblastima u svetskim okvirima, kroz recentne projekte i studije približiće domaćoj javnosti svetske savremene tokove u arhitekturi, dizajnu i vizuelnim umetnostima uopšte, kroz odgovarajući održivi i ekološki pristup stvaralačkim procesima i novim metodama u arhitektonskom projektovanju i dizajnu, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, čistih i energetski efikasnih, zelenih tehnologija, nezagađujućih i recikliranih materijala.
Na izložbi sponzora učesnici i posetioci će imati priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.
U okviru Kongresa će se održati i dve radionice za studente i mlade arhitekte, od kojih će jednu voditi pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova Kate Gould iz Engleske, dok će za drugu radionicu biti zadužen Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD.

Predavači na Kongresu su: Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kongres organizuju Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.