Deseti GoetheFEST u Nišu od 21. do 25. oktobra

Niški program desetog izdanja filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 21. do 25. oktobra u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Na otvaranju, u četvrtak 21. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje. Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.

U petak. 22. oktobra, na programu su dva ostvarenja. Film „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila, na programu GoetheFEST-a u Nišu je u 19 časova. Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel. U 21 čas publika će moći da pogleda film „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije. Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom „Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.

Program u subotu 23. oktobra, u 19 časova otvara film „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca. Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet. Od 21h na programu je nemački kandidat za Oskara, film „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastična drama sa komičnim elementima. Glavna junakinja ovog ostvarenja, naučnica Alma, radi u čuvenom Pergamskom muzeju u Berlinu. Da bi obezbedila finansijska sredstva za svoja istraživanja pristaje da učestvuje u neobičnom eksperimentu. Tri nedelje živi sa Tomom, humanoidnim robotom koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji treba da se transformiše u njenog idealnog životnog saputnika.

U nedelju, 24. oktobra, publika će moći da pogleda ostvarenje “Princ” (19h), debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera (21h) predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.

Niški program GoetheFEST-a u ponedeljak, 25. oktobra u 20 časova zatvara ostvarenje „Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike. Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Promocija nove knjige Dragana Jovićevića ,,Nacija, žanr” u izdanju Filmskog centra Srbije

Nova knjiga o filmu Dragana Jovićevića ,,Nacija, žanr”, u izdanju Filmskog centra Srbije, biće promovisana u sredu 13. oktobra u 18 časova u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1). O knjizi će govoriti Mladen Đorđević, filmski reditelj, Saša Radojević, filmski teoretičar, scenarista i reditelj, Miroljub Stojanović, urednik izdanja i filmski kritičar, i Dragan Jovićević, autor knjige.

U novoj knjizi, Jovićević donosi pregled razvoja filmskih žanrova u Srbiji, posebno u 21. veku, kada su se mnoge nacionalne teme prelile u umetnost filma. Da li je sa nastankom nove države, nastao i novi filmski žanr u Srbiji i, ako jeste, kako je on izgledao i koja bi bila njegova pravila – ključna je teza ove knjige, obrađena kroz pet poglavlja: „Recepcije žanra“, „Mapiranje žanrova novog srpskog filma“, „Formiranje nacionalnog žanra“, „Žanrovska stremljenja u novom srpskom filmu“ i „Ogledi o nacionalnom žanru“. Knjiga „Nacija, žanr“ nastala je kao proširenje i dorada doktorske disertacije „Žanrovska istorizacija i teorijsko-žanrovska problematizacija: srpski film od 1999. do 2009. godine“, koju je Dragan Jovićević odbranio 2016. na Fakultetu dramskih umetnosti, pod mentorstvom Nevene Daković.

O knjizi su rekli:

U pažljivom vođenju čitaoca kroz istoriju srpskog filma poslednjih dvadesetak godina, autor se opredeljuje za popularni, često korišćeni ali u lokalnom kontekstu uvek dobrodošao žanrovski pristup. Predstavljajući osnovne elemente teorije žanra, problematiku teorijskog definisanja, te prepoznavanja od publike i kritičara podjednako, Jovićević odlazi korak dalje uspostavljajući sopstvenu klasifikaciju dodavanjem novoodređenih žanrova nastalih radom i upisom turbulentnih zbivanja nacionalne istorije i utiskivanjem mena teorije nacije u filmske tekstove.

dr Nevena Daković, red. prof. MAE, Кatedra za teoriju i istoriju, FDU

Draganova knjiga mi je otvorila oči svojom beskrajnom dobronamernošću prema predmetu svog interesovanja. Ovoliki rad uložen je u pokušaj da se sistematizuju grupe nekih čestica koje vođene uglavnom logaritmima političkog i društvenog haosa plutaju u vakuumu vremena u kome su ovi filmovi nastajali. U tom smislu, Draganov poduhvat je od onih koje treba smatrati delima od nacionalnog značaja. On daje nadu svakome da će kad-tad njegov uradak naći svoje mesto u nekoj vrsti klasifikacije, da će mu se naći neki smisao i mesto u istoriji umetnosti. To je veoma plemenit podstrek – snimajte filmove, ko peva zlo ne misli, svaki rad je dobrodošao.

Milutin Petrović, filmski režiser

Prva velika kritičarska rekapitulacija žanrovskih izdanaka srpskog filma od raspada SFRJ, istovremeno je i model kritičarskog ponašanja: Dragan Jovićević pleni širinom zahvata, oštroumnošću svojih opservacija, ali i beskompromisnošću u izricanju sudova. Neće proći dugo vremena, a knjiga Nacija, žanr postaće obavezna lektira za sve žanrovske sledbenike, ali i osporavatelje.

Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti i filmski kritičar

O AUTORU:

Dragan Jovićević je nezavisni novinar sa dugogodišnjim iskustvom, pisac, muzički teoretičar, filmski kritičar i autor. Magistrirao je i doktorirao teoriju filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti, a diplomirao je i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga o filmu: „Krugovi i kletve“ (2010) i „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ (sa Jovanom Ristićem, 2014) oba u izdanju Filmskog centra Srbije, zatim roman „Poslednja kap“ (Admiral Books, 2016), brojne kratke priče, eseje i naučne radove iz oblasti filma i kulture. Urednik je kulturne rubrike u nedeljniku NIN. Sarađuje s brojnim domaćim filmskim festivalima (Festival srpskog filma fantastike, FEST, Beldoks…). Autor je nekoliko scenarija, reklamnih spotova i kratkometražnih filmova, poput video-rada „Legenda o Cunamiju: Film kao moda“, prikazanog na Međunarodnoj nedelji dizajna 2014. godine, kao i hibridnog dugometražnog dokumentarnog filma „Topli film“ (u produkciji) i kratkometražnog stop-trik filma „Roksanda“ (u produkciji). Osnivač je Udruženja “Greifer”, koje okuplja umetnike različitih oblasti, sa ciljem unapređenja i razvoja nezavisnih umetničkih formi. Živi u Beogradu, od pisanja i filmova.

Izložbeni segment “Moć umetnosti/Art Power!” i putujuća strip-izložba “Svet u oblacima, Francuska – Srbija: veze kroz strip” na Nova Festivalu

Na predstojećem Nova Festivalu posvećenom savremenom strip stvaralaštvu, koji se održava od 5. do 15. oktobra u Galeriji Bate Mihailovića u Pančevu, biće predstavljen izložbeni segment “Moć umetnosti/Art Power!” inspirisan stvaraštvom nemačkog umetnika Jozefa Bojsa, kao i putujuća strip-izložba “Svet u oblacima, Francuska – Srbija: veze kroz strip”, u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji.

Slogan “Moć umetnosti/Art Power!”, po kome je nazvan jedan od izložbenih segmenata festivala, nastao je izborom ključnih reči iz jednog od najpoznatijih citata Jozefa Bojsa: „Mislim da umetnost jedina ima poličitku moć, jedina ima revolucionarnu moć, jedina ima moć da oslobodi čovečanstvo od svih represija.“ Ovim izložbenim segmentom, kao i mentorskim programom “Comix Together”, Nova Festival se pridružuje desetinama kulturnih institucija i ustanova iz Evrope koje obeležavaju stogodišnjicu od rođenja Jozefa Bosa, reaktuelizujući, preispitujući i podsećajući na neke od Bojsovih fascinantnih ideja, kroz strip.

U okviru ovog segmenta svoje radove predstaviće čak 26 strip autora iz Srbije, regiona, i Evrope: Aleksa Gajić, Bojan Mitrović, Bojan Zavišin, Darko Dacović, Darko Grkinić, Darko Macan, Filip Karan, Frances Lewtas, Igor Kordej, Ilija Jakovljević, Ivan Marušić, Ivana Armanini, Larisa Ackov, Lea Embeli, Lea Kralj Jager, Marina Veselinović, Mihaela Erceg, Milan Pavlović, Radovan Vukasović, Saša Stojanović, Sonja Gašperov, Srđa Dragović, Thierry Guitard, Uroš Maksimović, Valentina Briški, Vladan Nikolić.

Izložba “Svet u oblacima” ima za cilj da kroz mini-istoriju jugoslovenskog stripa prikaže dodirne tačke i uticaj francusko-belgijske škole stripa na ovdašnju scenu. Iz pera scenariste Pavla Zelića, glavnog urednika, i strip-autora Jane Adamović i Aleksandra Zografa, izašli su tekstovi koji uz obilnu vizuelnu građu vode posetioca kroz četiri celine izložbe: Početak svih doba, Zlatno doba, Doba heroja i Savremeno doba. Svaki od segmenata izložbe na duhovit način, prilagođen i deci i odraslima, prikazuje trendove i međusobni uticaj francuskog i srpskog stripa kroz vreme. Raskošni dizajn izložbe, za koji je bila zadužena strip-autorka Žoana Markade-Mo, menja se u skladu sa epohom koju elementi izložbe predstavljaju.

Na incijativu Ambasade Republike Francuske i Francuskog instituta u Srbiji, a uz podršku Međunarodnog centra za strip i Narodne biblioteke Srbije, izložba “Svet u oblacima” nastala je kako bi obilazila gradove u Srbiji i promovisala umetnost koja više od čitavog veka služi ne samo za razonodu, već i za iskazivanje ozbiljnih umetničkih i političkih poruka.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Četvrti međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost” od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci

Od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci biće održan Četvrti međunarodni kongres „Održiva arhitektura – energetska efikasnost”, koji će obuhvatiti značajne teme sa fokusom na održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, odgovarajućih materijala, savremenih tehnologija i sistema građenja. Svečano otvaranje Kongresa zakazano je za petak, 8. oktobra u 19 časova. Ovim povodom su na konferenciji za novinare, u Privrednoj komori Srbije, govorili Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Jugoslav Vlahović, profesor ilustrator.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ispred Privredne komore kao domaćina konferencije, otvorio je obraćanje učesnika konferencije za medije rečima: “Ovo je kongres koji je namenjen kreaciji i dizajniranju budućnosti, tako da smo i mi deo tog potencijala. Koncept ugljenične neutralnosti je postao globalno obavezujući, a Srbija je daleko odmakla u zelenoj tranziciji i sada dizajnira svoj regulatorni okvir. Samo ove godine usledio je paket zakona o klimatskim promenama, paket zakona o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Kongres će svojim sadržajem praktično ponuditi novu kreaciju budućnosti i zelene tranzicije u graditeljstvu i stanovanju u Srbiji”.

Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, naglasio je značaj tema kojima se ovogodišnje izdanje kongresa bavi: “Pojam održivosti je generalno postao značajan. To nije neki iznuđeni pojam, već su savremena civilizacija i savremena tehnologija 20. stoleća došli do takvog ishodišta sa prljavim tehnologijama, i potpuno porazili svoja ukupna dostignuća. Nalazimo se pred ogromnim klimatskim promenama, ali i promenama u našim životima, kroz pandemiju. Arhitektura tu može mnogo da uradi kroz sve aspekte održive arhitekture, koja podrazumeva upotrebu prirodnih materijala, povratak klasičnim sistemima građenja, upotrebi savremenih tehnologija i obnovljivih izvora energije, i kroz takve aspekte dolaska do održivog pristupa gradnji”. “Ova velika manifestacija anticipira teška vremena i tretira problem sa kojima se suočava savremena civilizacija, a odgovore svakako treba tražiti i kroz afirmaciju održive i energetski efikasne arhitekture. To su ujedno i ključne reči ovog kongresa. One predstavljaju putokaz ka kreativnim i zelenim tehnologijama, otvaraju nove vizije budućnosti i grade sadašnjost na održivim osnovama u svakom smislu”, rekao je predsednik Organizacionog odbora kongresa, arhitekta Mr Vladimir Lovrić.

Arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o predstojećem kongresu je rekao: “Ovo je prilika da se čuju načela i mišljenja arhitekata, autora i projektanata koji rade izvan naših granica. To je velika prilika da saznamo na koji način oni u stvari sprovode temu održivosti i energetske efikasnosti, i na koji način je vide”. O međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″, Zoran Abadić je dodao: “Uvek je aktuelna tema male kuće. Bio je zaista dobar odziv i bili su dobri radovi. To je prilika da arhitekti i studenti još jednom promisle i otvore pitanje revizije nekakvih načela stambene izgradnje, a čini mi se da je praktičnost nešto što je zapostavljeno. Dolazimo do pitanja treba li nam 100 kvadrata za život, ili je to moguće svesti na nekakve mere koje su sad aktuelizovane, naročito ovom situacijom koja već izvesno vreme traje”.

Jugoslav Vlahović, profesor illustrator, obratio se na konferenciji rečima: “Mi ilustratori, karikaturisti i dizajneri smo ovde u drugom planu, ali dosta doprinosimo slanju poruka i njihovom razumevanju i čitanju. Mene arhitektura interesuje, pratim je i rado se odazivam na ovakve akcije i na ove teme. Grafički dizajn i štampa su prirodan saveznik arhitekata, kao i slikari, koji učestvuju u enterijerima i rešavanju svih prostora. Tema kongresa je izvanredna i trebalo bi da bude što više promovisana”.

Kongres obuhvata odgovarajuća predavanja 10 eminentnih arhitekata glavnih predavača iz 10 zemalja sveta, izložbe arhitekata i poznatih brendova iz tangencijalnih oblasti, radionice, tribine i izložbu radova, kao i dodelu nagrada mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″.

Predavači, autoriteti u ovim oblastima u svetskim okvirima, kroz recentne projekte i studije približiće domaćoj javnosti svetske savremene tokove u arhitekturi, dizajnu i vizuelnim umetnostima uopšte, kroz odgovarajući održivi i ekološki pristup stvaralačkim procesima i novim metodama u arhitektonskom projektovanju i dizajnu, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, čistih i energetski efikasnih, zelenih tehnologija, nezagađujućih i recikliranih materijala.
Na izložbi sponzora učesnici i posetioci će imati priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.
U okviru Kongresa će se održati i dve radionice za studente i mlade arhitekte, od kojih će jednu voditi pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova Kate Gould iz Engleske, dok će za drugu radionicu biti zadužen Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD.

Predavači na Kongresu su: Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kongres organizuju Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

Jubilarni deseti Goethe FEST od 7. do 11. oktobra u Beogradu

Deseto izdanje filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održano od 7. do 11. oktobra u Kulturnom centru Beograda. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.

Frank Bauman, direktor Goethe instituta u Srbiji, povodom predstojećeg izdanja ove manifestacije je rekao: „Ko god je proteklih godina zajedno sa nama doživeo otvaranje GoetheFEST-a u Srbiji, bogatiji je za jedan filmski doživljaj i poznata mu je energija u svom najčistijem obliku koja nastaje kada nekoliko stotina ljudi deli trenutak ispunjen emocijama i kada se ti ljudi smeju ili saosećaju. Stoga se izuzetno radujemo što ove godine u bioskopima ponovo možemo da vam predstavimo „trenutke uživo“, pošto je GoetheFEST protekle godine, usled pandemije, mogao da se odvija isključivo onlajn“.

Na otvaranju festivala 7. oktobra biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. Publika moći da pogleda i filmove „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomediju o lažima puna crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila; „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju bazirana na datostima iz istorije kinematografije; ostvaranje „Kopilotkinja“ Ane Core Berahed, koje se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca; nemačkog kandidata za Oskara „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastičnu drama sa komičnim elementima; „Princ“, debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda; „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, koji predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva“, i „Fabian“, ostvarenje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.

Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe instituta i selektorka festivalskog programa, 10. GoetheFEST je najavila rečima: „U eri pandemije koja, evo, po drugi put obeležava i naš festival, sloganom smo postavili pitanje: morati ili hteti, jer je ono u pozadini mnogih odluka koje su donosili likovi i stvaraoci filmova koje smo ove godine izabrali za vas, a ujedno i pitanje koje sebi svakodnevno postavljamo u različitim situacijama. Pred publikom će biti filmovi koji su se provukli kroz iglene uši sa snimanjem pre izbijanja pandemije, i ušli u postprodukciju kada je pandemija diktirala nove uslove života i rada onih koji su odlagali premijeru po nekoliko puta, kao i onih koji su imali na neki način sreću i uspeli da snime scene u praznom Pergamskom muzeju u Berlinu i time stvore fantastično jaku sliku žene i mašine koji se poljube, u budućnosti, u portalu starom hiljade godina u okrilju antike“.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.

Goethe Institut u Beogradu – Održan razgovor Zorana Pantelića sa kustosima izložbe “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas”

Sinoć, 3. septembra u Umetničkom prostoru U10, održan je razgovor umetnika Zorana Pantelića sa dr Ivanom Bašičević Antić i dr Selmanom Trtovcem, kustosima izložbe „Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas“, povodom publikacija „Crveni horizont“ Dejana Sretenovića (kuda.org, 2021), i „The Art of Direct Action – Social Sculpture and Beyond“ (Sternberg press, 2019. Pred početak razgovora posetioci su prisustvovali performansu Sanje Latinović, kojim je 26. avgusta otvoren deo postavke izložbe u ovom prostoru. Nastavi sa čitanjem