Niški program desetog izdanja filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 21. do 25. oktobra u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš. Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom „Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.
Na otvaranju, u četvrtak 21. oktobra u 20 časova biće prikazan film Johanesa Nabera „Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje. Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.
U petak. 22. oktobra, na programu su dva ostvarenja. Film „U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila, na programu GoetheFEST-a u Nišu je u 19 časova. Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel. U 21 čas publika će moći da pogleda film „Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije. Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom „Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.
Program u subotu 23. oktobra, u 19 časova otvara film „Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca. Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet. Od 21h na programu je nemački kandidat za Oskara, film „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastična drama sa komičnim elementima. Glavna junakinja ovog ostvarenja, naučnica Alma, radi u čuvenom Pergamskom muzeju u Berlinu. Da bi obezbedila finansijska sredstva za svoja istraživanja pristaje da učestvuje u neobičnom eksperimentu. Tri nedelje živi sa Tomom, humanoidnim robotom koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji treba da se transformiše u njenog idealnog životnog saputnika.
U nedelju, 24. oktobra, publika će moći da pogleda ostvarenje “Princ” (19h), debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera (21h) predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.
Niški program GoetheFEST-a u ponedeljak, 25. oktobra u 20 časova zatvara ostvarenje „Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike. Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.
Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ispred Privredne komore kao domaćina konferencije, otvorio je obraćanje učesnika konferencije za medije rečima: “Ovo je kongres koji je namenjen kreaciji i dizajniranju budućnosti, tako da smo i mi deo tog potencijala. Koncept ugljenične neutralnosti je postao globalno obavezujući, a Srbija je daleko odmakla u zelenoj tranziciji i sada dizajnira svoj regulatorni okvir. Samo ove godine usledio je paket zakona o klimatskim promenama, paket zakona o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Kongres će svojim sadržajem praktično ponuditi novu kreaciju budućnosti i zelene tranzicije u graditeljstvu i stanovanju u Srbiji”.
Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, naglasio je značaj tema kojima se ovogodišnje izdanje kongresa bavi: “Pojam održivosti je generalno postao značajan. To nije neki iznuđeni pojam, već su savremena civilizacija i savremena tehnologija 20. stoleća došli do takvog ishodišta sa prljavim tehnologijama, i potpuno porazili svoja ukupna dostignuća. Nalazimo se pred ogromnim klimatskim promenama, ali i promenama u našim životima, kroz pandemiju. Arhitektura tu može mnogo da uradi kroz sve aspekte održive arhitekture, koja podrazumeva upotrebu prirodnih materijala, povratak klasičnim sistemima građenja, upotrebi savremenih tehnologija i obnovljivih izvora energije, i kroz takve aspekte dolaska do održivog pristupa gradnji”. “Ova velika manifestacija anticipira teška vremena i tretira problem sa kojima se suočava savremena civilizacija, a odgovore svakako treba tražiti i kroz afirmaciju održive i energetski efikasne arhitekture. To su ujedno i ključne reči ovog kongresa. One predstavljaju putokaz ka kreativnim i zelenim tehnologijama, otvaraju nove vizije budućnosti i grade sadašnjost na održivim osnovama u svakom smislu”, rekao je predsednik Organizacionog odbora kongresa, arhitekta Mr Vladimir Lovrić.
Arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o predstojećem kongresu je rekao: “Ovo je prilika da se čuju načela i mišljenja arhitekata, autora i projektanata koji rade izvan naših granica. To je velika prilika da saznamo na koji način oni u stvari sprovode temu održivosti i energetske efikasnosti, i na koji način je vide”. O međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″, Zoran Abadić je dodao: “Uvek je aktuelna tema male kuće. Bio je zaista dobar odziv i bili su dobri radovi. To je prilika da arhitekti i studenti još jednom promisle i otvore pitanje revizije nekakvih načela stambene izgradnje, a čini mi se da je praktičnost nešto što je zapostavljeno. Dolazimo do pitanja treba li nam 100 kvadrata za život, ili je to moguće svesti na nekakve mere koje su sad aktuelizovane, naročito ovom situacijom koja već izvesno vreme traje”.
Jugoslav Vlahović, profesor illustrator, obratio se na konferenciji rečima: “Mi ilustratori, karikaturisti i dizajneri smo ovde u drugom planu, ali dosta doprinosimo slanju poruka i njihovom razumevanju i čitanju. Mene arhitektura interesuje, pratim je i rado se odazivam na ovakve akcije i na ove teme. Grafički dizajn i štampa su prirodan saveznik arhitekata, kao i slikari, koji učestvuju u enterijerima i rešavanju svih prostora. Tema kongresa je izvanredna i trebalo bi da bude što više promovisana”.
