Nagrađivana autorka Dragana Mladenović u svom književnom stvaralaštvu uspela je da spoji lakoću pripovedanja sa autentičnim uvidom u svet tinejdžera, po mišljenju kritike. Njeni junaci suočavaju se sa veoma ozbiljnim izazovima: sticanjem samostalnosti, rešavanjem konflikata sa odraslima i svojim vršnjacima, stvaralačkim procesom, ekonomskom krizom i ekološkim pitanjima. U susret Sajmu knjiga u Beogradu objavljene su joj tri knjige za decu u „Kreativnom centru”: slikovnica „Srce od oblaka”, za predškolce, zbirka neobičnih i zabavnih pesama za mlađe osnovce „Kad stvari poljude” i treći deo serijala „Gospodin Oliver – priča Pisma iz Šume zelene”, u kojoj će uživati čitaoci početnici.
Vaša slikovnica „Srce od oblaka” za predškolce govori o prijateljstvu devojčice Lede i drugara oblaka Alda. Kako su nastali likovi i zbog čega je deci lako da se s njima poistovete? Ova slikovnica se bavi važnim temama – prijateljstvom i tolerancijom. Šta je poruka?
Ledin ljubimac je oblak Aldo. Jedina razlika između Alda i oblaka-ljubimaca njenih drugara leži u tome što on nije dovoljno spretan. Bar ne onoliko koliko bi to Leda želela. Dok ona teži da ga promeni i poboljša, kod Alda se samo pojačava anksioznost i nezadovoljstvo sobom. Tom pričom sam želela da skrenem pažnju najmlađim čitaocima, ali i njihovim roditeljima, da moramo biti bolji, nežniji i tolerantniji prema bližnjima i onima koji nas okružuju. Pored toga, čitaocima su ponuđena dva modela za poistovećivanje. Računala sam s tim da će se ekstrovertnija deca poistovetiti sa devojčicom, dok će oni koji su povučeniji izabrati Aldovu perspektivu. Pozitivno razrešenje situacije u knjizi je važno i za jedne i za druge.
„Pisma iz Šume zelene”, treći deo serijala „Gospodin Oliver” Vas i ilustratora Dušana Pavlića koji nosi ekološku poruku, što je veoma značajna tema danas. Zašto ste knjigu posvetili baš tome?
Odgovor na to pitanje može se naći u našoj svakodnevici, jer je oko nas sve manje zelenih površina, a sve više betona i građevina. Na udaru investitora često su i oaze prirode, koje mnogo znače i ljudima i drugim biljnim i životinjskim vrstama. Kada se tome dodaju sve izvesnije posledice klimatskih promena, čini se da je krajnje vreme da se svi, uključujući i decu, trgnemo iz pospanosti i učinimo nešto za našu životnu sredinu, jer drugu planetu nemamo. Pored te ekološke poruke, mladi čitaoci će zajedno sa junacima – Laurom i gospodinom Oliverom, doći do zaključka da sloga, upornost i lepe reči mogu čak i danas mnogo toga da promene.
Gospodin Oliver je veoma neobičan lik, tu je i devojčica Laura. Upoznajte nas s njima.
Gospodin Oliver nije klasičan patuljak iz bajki i legendi. On je veoma savremen, umetnički nastrojen čovečuljak, koji je napustio svoj rodni kraj i preselilio se u jednu gradsku višespratnicu. Njemu jednostavno prija samotnjački život u gradu. Tačnije, samotnjački, dok ne upozna svoju komšinicu, osmogodišnju devojčicu Lauru, s kojom se sprijatelji. Njih dvoje u ovom serijalu, iz knjige u knjigu, rešavaju probleme koji su prilično realistični i s kojima se mnoga deca susreću. U prvoj knjizi je to nemogućnost odraslih da vide isto što i deca, u drugoj je u središtu pažnje problem deteta suočenog sa ambicijom svoje majke, a u trećoj se rešava jedan veliki ekološki problem.
Trilogija „Sve što (ni)sam…” po meri je mladih čitalaca, a junaci, tinejdžeri, suočavaju se sa veoma ozbiljnim izazovima. Kakvim?
Upravo tako, serijal „Sve što (ni)sam…” pisan je po meri nekoga ko ima 10, 11, 12 ili 13 godina. Pored toga što se nose sa stvarima koje muče skoro sve klince u tom periodu, junaci se suočavaju i sa jezivom pandemijom VIR virusa, zbog koje su prinuđeni su da se snalaze bez telefona, Google-a, i što je najstrašnije – roditelja. Nakon toga, u drugom delu, mnoge porodice pogađa ekonomska kriza, kao čest pratilac velikih pandemija, i najzad, u trećem delu, suočavanje sa ekološkim incidentom, koji će ih posle svih nedaća, oterati iz grada u kojem žive. Pred junake se u toj, trećoj knjizi postavlja vrlo važno pitanje: da li smo svi mi, uključujući i nekoga od 12, 13 godina, dužni da budemo ekološki aktivni(ji).
Dobili ste nagradu „Dositejevo pero” za prvi i drugi deo ovog serijala. Koliko vam znače nagrade?
Ta nagrada mi posebno znači, jer o knjigama odlučuju upravo deca. Serijal o kojem je reč pisala sam baš za njih, misleći o njihovim potencijalnim čitalačkim potrebama, vodila sam računa da im ponudim knjige koje im neće biti dosadne, a pritom će im poslati veoma važne poruke o prijateljstvu, vršnjačkom nasilju, samostalnosti, životnoj sredini…
Opišite glavni koncept Vaše višestruko nagrađivane knjige „Dar-mar” objavljene u izdanju „Kreativnog centra”.
„Dar-mar” je knjiga pesama sa greškama, uljezima, a čitaoci su pozvani da ih primete i „ulove”. To podrazumeva pažljivo čitanje, jer onaj ko čita napamet može biti prevaren. S druge strane, pažljivo čitanje vodi boljem razumevanju teksta i sveta. Olakšavajuća okolnost za čitaoca jeste to da se ideja usredsređenog čitanja ovde sprovodi kroz prilično pitku i razigranu formu, pa se jedan vrlo ozbiljan i zahtevan proces zapravo odvija kroz igru.
Vaša nova zbirka pesama o stvarima koje su personifikovane „Kad stvari poljude” vraća veru u poeziju za decu. Ovo su takođe zanimljive jezičke igre, šta biste Vi rekli?
U toj knjizi stvari ne samo da su „poljudele”, već su malo i „poludele”, otuda ta igra reči. Tako je tegla došla na suludu ideju da traži natrag svoje kornišone, stolice su organizovale žurku koja se pretvorila u sedeljku, a bankomat je rešio da potroši sav novac (iz sebe) na sebe. Stvari su podeljene po ciklusima, neke su sobne, neke toaletne, neke (pri)lične, a neke društvene, ali se sve redom ponašaju luđe nego ljudi.
Značajan deo knjiga za decu su i ilustracije. Kakva je Vaša saradnja s vrhunskim ilustratorima?
Imala sam sreću da u Kreativnom centru, a odnedavno i u „Pčelici” sarađujem sa našim najboljim ilustratorima dečjih knjiga. Iskreno, u tom procesu me najviše obraduje kada primetim da je teskt poneo ilustarora i da je zahvaljujući tome ceo projekat podignut za lestvicu više.
Vaš rukopis za slikovnicu pobedio je na jednom konkursu u Skoplju. Šta možemo novo da očekujemo od Vas?
Reč je o rukopisu „Sedam kopči na suncu”, koji je dobio nagradu festivala „Druga prikazna” koji se godinama unazad održava u Skoplju. Ove godine tema je bila sprečenost, odnosno invalidnost. Slikovnica je objavljena na makedonskom i nosi veoma važne poruke. U narednom periodu očekujem objavljivanje još nekoliko knjiga za decu i poetske knjige „Robotka” za odrasle.
U zbirci pesama „Femicid i druge pesme” progovarate hrabro, jasno i glasno o onome što se i dalje trpa pod tepih. Za nju ste dobili nagrade „Anđelka Milić” i „Dušan Vasiljev”. Još uvek verujete u poeziju?
Da, verujem. Posebno u angažovanu poeziju.
Razgovarala: Slađana Milenković